Великани без прстена

О свакој од њихових каријера може да се напише књига, али та књига ипак не би имала срећан крај. Кид, Кемп, Ајверсон, Маравић, Неш, Милер, Баркли, Стоктон, Мелоун, само су неки од великана НБА лиге који никад нису освојили шампионски прстен.

Они су били међу најбољим кошаркашима свих времена. Њиховим потезима дивили су се навијачи, саиграчи су их ценили, противници се плашили. Они су добили хиљаде битака, али су изгубили сваки рат. Ово је прича о некима од најбољих кошаркаша НБА лиге, који су и поред невероватних каријера остали без шампионског прстена.

Ако би се направила топ листа кошаркаша који нису освајали шампионски прстен, она би од последњег до првог места изгледала овако: 10. Џејсон Кид, 9. Шон Кемп, 8. Џорџ Џервин, 7. Ален Ајверсон, 6. Пит Маровић, 5. Стив Неш, 4. Реџи Милер, 3. Патрик Јуинг, 2. Чарлс Баркли, 1. Тандем Џон Стоктон и Карл Мелоун.

Џејсон Кид

Овај играч је за 17 година проведених у НБА лиги десет пута играо на Ол стар мечу, пет пута је ушао у најбољи тим лиге, четири пута је био у најбољем дефанзивном тиму такмичења, узео је две златне медаље са репрезентацијом, и изгласан је за другог играча лиге 2001. године. Ипак, ова сјајна каријера није крунисана шампионским прстеном.

Највећу шансу да се домогне шампионске титуле Кид је имао док је играо за Њу Џерси нетсе, са којима је 2002. и 2003. године играо два финала НБА лиге. Први пут Нетсе су почистили Лејкерси , док су годину дана касније тријумфовали Сан Антонио спарси са 4:2 у финалној серији. Иако има пуних 38 година, Кид тренутно игра у екипи Далас маверикса, и ово је вероватно последња шанса да овај кошаркаш коначно узме шампионски прстен.

Шон Кемп

Још у времену док се кошарка играла у Сијетлу, Суперсоникси су средином деведесетих година били озбиљна НБА екипа. Највећа снага Сијетла био је тандем Гери Пејтон - Шон Кемп, који је био нека врста копије двојца Стоктон - Мелоун из Јуте. Шон Кемп, или како су га звали "Кишни човек", у то време је био један од најатрактивнијих кошаркаша у лиги, а све је без даха остављао монструозним закуцавањима, која су се из недеље у недељу налазила на листи најбољих потеза.

И поред тога што је шест пута учествовао на Ол стару, Кемп никад није осетио шта значи бити шампион. Најближи томе био је 1996. године, али је у финалу Кемп налетео на непремостиву препреку звану Мајкл Џордан. Са 4:2 у серији, Чикаго булси су стали на крај сновима Сијетла о шампионској титули. Каријера Шона Кемпа после тога је кренула странпутицом, и у приватном животу и на паркету, и он је убрзо пао у заборав.

Џорџ Џервин

У предџордановској ери такође су постојали играчи који поред великог квалитета и сјајних игара никада нису освајојили трофеј. То се десило Џорџу Џервину званом "Ледени", који је у најјачој светској лиги наступао од 1972. до 1986. године. Овај играч највећи део каријере провео је у Сан Антонију. И поред тога што је 12 пута био учесник Ол стара, и што се налази у групи од 50 најбољих играча свих времена, Џервин никада није играо ни НБА финале, а камоли освојио шампионски прстен.

Ален Ајверсон

Од када је заиграо у најјачој светској лиги, Ален Ајверсон је јасно ставио до знања свима да је дошао да остави дубок траг у најјачем такмичењу. Он је то на неки начин и урадио. За 14 година проведених са екипама Филаделфије, Денвера, Детроита и Мемфиса, Ајверсон је постао један од најбољих стрелаца свих времена.

Награда за најбољег рукија, проглашавање за МВП-ја 2001. године и 11 Ол стар мечева ипак не могу да замене празнину која је настала неосвајањем шампионског прстена. Имао је Ајверсон какву такву шансу да 2001. године са Филаделфијом дође до њега, али имајући у виду да није имао баш велику помоћ саиграча, частан пораз од Лејкерса је био врхунац каријере.

Пит Маравић

Пре Дивца, Стојаковића, Крситћа и Миличића, у НБА лиги играо је један Србин, "Пистол" Пит Маравић. Додуше Маравић је амерички кошаркаш српског порекла, али његов траг у НБА лиги је неизбрисив.

Човек који је у колеџ такмичењу у просеку постизао 44 поена у времену када није било линије за три поена, у НБА лиги је седамдесетих година сматран за једног од најбољих и најкреативнијих офанзивних играча. Ипак, у екипама Аталанта хоукса, Њу Орлеанс односно Јута џеза и Бостон селтикса, Маравић никад није освојио титулу.

Стив Неш

Овај Канађанин је у кариејри играо само за два НБА тима. Почео је у Феникс сансима, наставио у Далас Мавериксима, да би се после тога вратио у сунчану Аризону. Неш је 2005. и 2006. године проглашаван и за МВП-ја НБА лиге, али овај кошаркаш никад није подигао шампионски трофеј.

Реџи Милер

Овај кошаркаш имао је ту несрећу да игра у ери Мајкла Џордана. То у преводу значи, колико год да си добар, од шампионског прстена нема ништа. Један од најбољих стрелаца НБА лиге свих времена ово проклетство је осетио на својој кожи 1998. године, када је у финалу истока, после седам мечава поражен од Чикага. Додуше кобни по Пејсерсе у финалима истока били су и Њујорк, Орландо и Детроит.

Једини пут када је Индијана успела да се кроз пакао истока домогне финала било је 2000. године, али тада су их у финалу дочекали Лејкерси са Кобијем и Шеком, који су у шест мечева запечатили судбину.

Патрик Јуинг

Још један велики играч, чија изузетна каријера није крунисана титулом јесте Патрик Јуинг. Легендарни центар Њујорк Никса који је боје клуба бранио 15 година, само је два пута добио праву шансу да јуриша на прстен. И овај кошаркаш и даље има ноћне море због Мајкла Џордана, који је са својим Булсима често био кобан по Никсе на истоку.

Док је Џордан паузирао, Никси су успели 1994. године да се пласирају у финале плеј-офа. У легендарних седам мечева, тада су од њих били бољи Хјустон рокитси, предвођени Хакимом Олејџуоном.

Ипак, остаје упамћено да је Јуинг за 17 година проведених у НБА лиги 11 пута учествовао на Ол стар мечевима, проглашен је за најбољег рукија, освојио је и две златне медаље са репрезентацијом, али шампионски прстен остао је недосањан сан.

Чарлс Баркли

Баркли је још један играч који је осетио горчину играња у исто време кад и Мајкл Џордан. Популарни ћелавац био је невероватан играч, борбен, бескомпромисан и оштар. За 16 година проведених у лиги 11 пута учествовао је на Ол стар мечевима, пет пута је улазио у идеалну петорку НБА лиге, био је МВП, а проглашен је за једног од 50 најбољих кошаркаша свих времена.

Све то није било довољно да са Фениксом освоји титулу. Шанса је прокоцкана 1993. године, када је у финалу Чикаго био бољи резултатом 4:2. Додуше није само Чикаго био кобан по Барклија.

У сезони 1994/95. када је Феникс имао најбољи скор у целој лиги, Санси су поражени у полуфиналу запада од Хјустона, који је касније и освојио прстен. Ни 1997. година није била добра за Барклија, јер је тада са Хјустоном у финалу запада испао од Јуте. Иако нема прстен, остала је легенда о играчу који у мечевима није штедео ни себе, ни саиграче, ни противнике, па чак ни судије.

Џон Стоктон и Карл Мелоун

Два тела једна душа, ово су били легендарни кошаркаши Јуте џез, Џон Стоктон и Карл Мелоун. Ово је можда и најтрагичнија прича о невероватним кошаркашима, који и поред свог квалитета на крају нису успели да се оките шампионском титулом.

Играчи који су све договарали погледом, својом игром су подсећали на Бетмена и Робина НБА лиге. Они су водили су "џезере" деценију и по кроз тешке борбе у најјачој лиги.

И овај двојац стигла је клетва многих играча пре њих, и они су играли у време "Летећег Мајка". Две године за редом Јута је долазила до финала, и оба пута је губила од Чикага.

Легендарни двојац се распао 2003. године када је Карл Мелоун прешао у Лејкерсе, док је исте године Стоктон завршио каријеру.

Групи ових играча могао би да се прикључи и Леброн Џејмс. Момак има све што је потребно за шампиона, али за сада још нема шампионски прстен. Са Кливлендом није успео да дође до титуле, а друга шанса му је пружена са Мајамијем, где полако крчи пут ка другом НБА финалу.

Број коментара 7

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 28. март 2024.
17° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво