Епски распад фаворита – Бруклин и Лејкерси доказали да у кошарци побеђује бољи тим, а не појединац

"Убрзајмо време до финала Лејкерса и Нетса", писало се и говорило на почетку овосезонског издања НБА лиге.

Екипе које су на папиру били апсолутни фаворити за освајање прстена, забележиле су епски распад.

Милион фактора утицало је на то да једни испадну у првој рунди плеј-офа, а да други и не дођу до доигравања, али утисак је да је сваки изговор сувишан и да није достојан.

Лоше од првог дана 

Иако су саставили ростере препуне звезда, ол-стар играча или искусних ветерана жељних да се за мању плату боре за прстен, од првог дана се могло видети да ствари у Бруклину и ЛА Лејкерсима не функционишу.

Занимљиво је да су се у обе екипе окупили другари жељни да покажу своје знање и да им је веома битно то што су изабрали пријатељство испред било чега другог.

Леброну и Дејвису су се прикључили, између осталих, Расел Вестбрук и Кармело Ентони.

Сви аналитичари, бивши чланови НБА лиге, па чак и просечни навијачи, указивали су на то да ће се Расел Вестбрук веома тешко уклопити уз Леброна и дружину, као и да су "језераши" исувише стара екипа.

Чланови Лејкерса су се пак на друштвеним мрежама и путем осталих медија наслађивали и говорили да једва чекају да свима запуше уста.

Ипак, деловало је већ у предсезони, у којој Лејкерси нису уписали ниједну победу, да треба упалити црвену лампицу на време и мислити о променама.

Повреде су кројиле велики део сезоне тима из Лос Анђелеса, који није желео ни до последњег дана прелазног рока да мења састав, очигледно знајући нешто што остатак света није.

На крају, Лејкерси нису успели да се домогну ни 10. места на Западу, које би их одвело у плеј-ин фазу, а епилог је био и то да је тренер Вогел, који их је пре две сезоне водио до шампионског прстена, добио отказ.

У међувремену, делује да су се другари мало посвађали, пошто се из неколико извора могло чути да Вестбрук није успео да нађе заједнички језик са Лејкерсима и да не треба очекивати да он још дуго буде међу "језерашима".

Леброн неће бити млађи, тело Ентонија Дејвиса је све рањивије, Двајт Хауард, Вејн Елингтон, Тревор Ариза, Кармело Ентони и остала дружина неће се подмладити, па Лејкерси имају пуне руке посла у формирању екипе за наредну сезону.

Утисак је да би прво требало да крену од тренера, али ни ту нема превише опција и кандидата, па ће бити веома занимљиво на шта ће личити тим из Лос Анђелеса наредне године. 

Вакцина, вероисповест, ментално стање 

Ко год је веровао да гори случај и више афера од Лејкерса ове сезоне неће постојати, вероватно је погрешио, пошто их је Бруклин имао још више.

Нетси су за само две-три година жртвовали вероватно све што су имали како би прво довели Ирвинга и Дурента, а потом им удовољили жеље и окружили их играчима које су тражили.

Бруклин је извршио два кључна трејда у кратком временском интервалу, али је утисак да ниједан није донео бољитак.

Ирвингу и Дуренту придружио се прво Џејмс Харден, формирајући нову велику тројку НБА лиге.

Три вероватно најосетљивије и ментално најслабије звезде у историји кошарке нису успелe превише да учине, чак често нису ни играле заједно.

Кајри Ирвинг привукао је огромну пажњу на себе када је одбио да се вакцинише против коронавируса, због чега је пропустио читав први део сезоне, да би потом играо само на гостујућим мечевима и тек у финишу сезоне на свим. 

Дурентове и Харденове повреде помогле су да тим који је солидно почео сезону падне са првог на треће, а потом чак до деветог места у Источној конференцији.

Како је време одмицало и како су се наслови у медијима низали, било је све јасније да тај трио пуца и да би се врло брзо могли растати.

Последњих дана прелазног рока, Бруклин је одлучио да још једном промеша карте у ростеру, истумба га и наводно појача.

Харден је био део који се не уклапа у замисао екипе, па је он послат у Филаделфију, а заузврат су дошли Бен Симонс, Андре Драмонд, Сет Кари и неки пикови.

Путем откупа уговора, Нетси су што прошле, што ове сезоне у тим довели и Грифина, Олдриџа, Милса, Драгића...

На папиру, невероватно изгледа да тим у којем су: Кевин Дурент, Кајри Ирвинг, Бен Симонс, Пети Милс, Сет Кари, Горан Драгић, Андре Драмонд, Блејк Грифин, Ламаркус Олдриџ, Џо Херис, Брус Браун, Ник Клекстон, једва упадне у плеј-оф, а потом буде једини тим прве рунде који је добио "метлу", односно изгубио у првих четири мечева.

Уместо супермоћне екипе која ће доминирати годинама у читавој лиги, ситуација је мало другачија и Нетси су добили шамар реалности. 

Плеј-оф серија са Бостон селтиксима доказала је да кошарку играју тим, хемија, организација и срце, а не имена на папиру, индивидуални квалитет и импровизација.

Кајри Ирвинг није имао довољно времена да се уклопи у тим, пошто је пропустио више од половину сезоне. Уследио је рамазански пост, што је сигурно на одређен начин утицало на његове игре.

На све то, Ирвинг се вербално сукобио са навијачима Бостона, који нису заборавили његов мандат у Селтиксима. 

Кевин Дурент поново је показао моменте психичке слабости, дозволивши да му одлични дефанзивци какви су играчи Бостона "уђу у главу" и натерају га да промаши шутеве које би иначе везаних очију једном руком погађао. 

Дурент, који је познат и по томе што је имао лажне налоге на друштвеним мрежама са којих се бранио и нападао неке саиграче, сигурно да сада бар мало жали што је отишао из екипе каква је Голден стејт и што се посвађао са играчима који се сада на друштвеним мрежама наслађују епским распадом Бруклина. 

Што се тиче "треће виолине" ове екипе, Бена Симонса, о њему не треба чак ни трошити превише речи.

Бен Симонс је физички здрав, иако се и то доводило у питање.

Наиме, Симонс већ дуже време није на паркету, наводно пре месец дана није могао да закуца и деловало је као да он ове сезоне неће ни наступити за Бруклин.

Ипак, како је почињала плеј-ин фаза, виђали смо Симонса на загревању Нетса, деловао је спремно и било је питање тренутка када ће помоћи саиграчима.

Спомињали су се мечеви против Бостона број три, четири и пет као они у којима ћемо видети његов деби за Бруклин, али врло брзо је и та прича пала у воду, јер Симонс није у "правом менталном стању", како се прво извештавало, а потом се провукла и повреда леђа због које је и дефинитивно са клупе, у неком шареном оделу, испратио распад свог тима.

Велике мрље у каријерама 

Утисак је да су катастрофалне сезоне тимова у којима су Леброн Џејмс, Ентони Дејвис, Кајри Ирвинг и Кевин Дурент у великој мери утицале на њихове каријере и наслеђа.

Леброн има 37 година и није имао луксуз да већ другу сезону баци у заборав.

Поред тога што неће имати још много прилика за титулу, Леброн је окупљањем својих другара у Лејкерсе и неуспехом, у великој мери угасио било какву шансу за сустизањем Џордана на месту најбољег кошаркаша свих времена.

Дејвис, некада познат као краљ ситних повреда, сада је краљ крупних повреда, па његови изостанци са терена чине то да све више људи мисли како су Њу Орлеанс пеликанси заправо направили прави потез решивши га се.

Ирвинг је поново показао да је све што ради углавном токсично и штетно по његов тим. Јесте имао неке маестралне партије ове сезоне, али уместо тога, о њему ће се причати као о играчу са којим се не може градити здрава и конкурентна екипа (Лебронова титула са Ирвингом добија још више на значају).

Што се тиче Дурента, он је у огромној мери уништио свој раст на лествици најбољих играча у историји лиге.

Многи су га до ове сезоне стављали раме уз раме или испред неких легенди које је овај спорт изнедрио, али након испадања у првој рунди, након поновног менталног "топљења", утисак је да ће Дурентово наслеђе остати на – само одличан поентер/стрелац...