Шта се налази у коферу који ће Мелоун понети у Србију?

Бум! Бомба! Експлозија. Право ниоткуда. И на изненађење свих у Србији, јер је мало ко о томе имао било каква сазнања, и могао да наслути да се тако нешто кува.

Вероватно зато што је кухиња била далеко. Миљама далеко. Преко „баре“. На западу Сједињених Америчких Држава. Мешавина оне у Колораду и Калифорнији.

Мање-више у исто време тиме се на Твитеру бавио и познати кошаркашки новинар Њујорк тајмса Марк Штајн, написавши да постоји добра шанса да Мелоун прикључи „орловима“ овог лета.

Истина, Мелоун је дан касније демантовао да је договор постигнут, али и рекао да разговори на ту тему постоје. Све дилеме отклонио је онај који је однедавно главни, селектор Игор Кокошков, који је потврдио да ће Мелоун овог лета бити део његовог стафа и да једва чека да дође у Србију.

Дакле, ова информација изазвала је пажњу јавности са обе стране Атлантика. Сасвим заслужено.

А шта се заправо догодило?

Један од најбољих тренера НБА лиге, а самим тим и света, постао је део једног од најбољих националних тимова на свету. Званично петог, али по дубоком уверењу великог дела Срба, али и остатка света, друга репрезентација по снази. Одмах иза (не)додирљивих Американаца.

Оно што многе занима је шта ће он, Мајк Мелоун, заправо донети Србији?

Најбоља могућа употреба Јокића

Нико боље од Мелоуна вероватно не зна да користи квалитете и прикрије мане Николе Јокића. Да из њега извуче најбоље, а да ограничи утицај лоших навика. Или бар нико нема веће искуство у томе од њега.

Он већ неколико сезона на успешан начин користи сет Јокићевих вештина, које уз велику слободу у игри, што се врло често огледа и у самој креацији напада, даје резултате.

Мелоун Николу види само и једино као „петицу“, односно центра, али и као секундарног плејмејкера, што нисмо или смо врло ретко гледали на протеклом Мундијалу у Кини, где је „џокер“ минуте у већем делу првенства проводио на позицији четири, што је била тактичка замисао и идеја Салета Ђорђевића.

Руку на срце, и није било много оних који су имали привилегију да тренирају Сомборца.

Један од ретких је недавно такође изабран за Игоровог помоћника. Погађате, у питању је Дејан Милојевић, који са Николом радио у Меги и који је и те како заслужан за његов феноменалан развитак и каснији успех.

И на крају, али не најмање битно, јесте онај ко ће на клупи Србије бити први, а чија ће реч бити последња – Игор Кокошков. Иако није имао прилике да тренира Николу, већ само да против њега игра, то не мења једну, рекао бих, чињеницу: Игор зна да ради са НБА играчима и НБА звездама, зна да до њих допре, да извуче максимум. Не треба вам бољи доказ за то од партија Горана Драгића на Евробаскету 2017. године.

Велико искуство 

Писали смо овде о каријери и кошаркашком путу Мајка Мелоуна. 

Укратко, са њим ће у Србију овог лета стићи кофер у којем ће бити спаковано и велико НБА искуство, које је прошле сезоне крунисано и местом тренера тима Запада на Ол-стар утакмици у Шарлоту.

Човек који је попут Игора прошао готово све позиције у стручном штабу, прво на колеџу па после и у НБА. Уз једну битну разлику у односу на српског селектора, а она се огледа у томе што му је и отац био исто то у истој тој лиги. Истина, Мелоун сениор је врло кратко био у улози главног тренера.

Амерички поглед на кошарку

Сада већ бивши селектор Сале Ђорђевић често је за свог мандата говорио о Американцима као тиму и организацији на коју треба да се угледамо, и чијем квалитету треба да тежимо. 

Он је од тих истих Амера губио два пута у финалима (СП 2014. и ОИ 2016), али је на прошлом СП у Кини 2019. године успео то да промени и слави у мечу који се играо за пласман од петог до осмог места.

У том контексту можда и треба гледити овај потез Савеза. 

Жеља да се учи од најбољих и да се, жаргонски речено, „украде која фора“. Да се на амерички начин извуче оно најбоље из сваког играча, јер су ту Американци без икакве дилеме без премца на кугли земаљској.

На крају крајева, нема ништа лоше да имамо помоћ квалитетног странца у репрезентацији, бар док није реч о играчу или главном тренеру. Остало је сасвим у реду.

Гаранција

Ово колико год некоме ружно, а некоме погрешно звучало, ипак јесте врло близу реалности, те је потписивање Мелоуна одличан шаховски потез српског савеза.

Истини за вољу, Јокић је од последња три такмичења пропустио само једно, и то ЕП 2017. године, када је изабрао индивидуални рад ради што боље припреме за сезону у којој се борио, и на крају изборио, за вишегодишњи и вишемилионски уговор. Али уз то је гратис „добио“ добар део љуте популације.

Током тих припрема и сада већ култног превртања тракторских гума, у Сомбору га је обишао и главни тренер Нагетса, овај исти Мелоун.

Прошлог лета се, уз приличан притисак јавности, Никола одазвао државном тиму, да би недавно на питање о наступу у квалификацијама и ОИ рекао да тренутно не зна хоће ли бити део тима.

С обзиром на то да ће у том тиму улогу имати и његов тренер и човек којем пуно верује, чини се да је та дилема отклоњена.

Контрола порока

Уз то, Мелоун спада међу ретке људе који су блиски Николи, који могу да прођу кроз Јокићев зид, и који могу да утичу на његово понашање, размишљање па и пороке.

Како се може чути, Јокић и даље ужива и неретко не може да одоли масној храни и „кока-коли“, што га је, опет можда, у Кини овог лета коштало бољих наступа (био је евидентан вишак килограма), а Србију медаље. 

Последице таквог стања осетио је и сам Денвер на почетку ове сезоне 2019/20, када је Николин учинак био скроман и често је варирао.

То као да је опоменуло руководство франшизе из Колорада, које сада као да је решено да се више ништа не препушта случају када је лице франшизе у питању. Што је сигурно, сигурно је.

А можда је то ипак „само“ мотив

И заиста, могуће да све претходно написано Мелоуну није ни било битно када је доносио одлуку да буде део српског тима.

Не би било изненеђење да ју је Мајк донео зато што жели да, такав какав јесте, а добро упућени кажу врло отворен, стекне ново искуство (и животно и кошаркашко), а репрезентативна кошарка за њега то јесте.

Можда жели и да као спортиста, односно својеврсни активни учесник, буде део највеће спортске смотре на свету – Олимпијских игара.

Или пак једноставно осећа потребу да се Србији некако одужи, да се захвали на томе што му је подарила Николу Јокића... 

Марко ЉУБОМИРОВИЋ (LjubomirovicM)