Мајк Мелоун - од прага Беле куће до клупе Србије

Први тренер Денвера, Мајк Мелоун, прикључиће се кошаркашкој репрезентацији Србије на предстојећем олимпијском квалификационом турниру, који ће се у јуну одржати у Београду.

Којим путем је Мелоун, рођен у Квинсу, дошао до самог врха НБА лиге и клупе репрезентације Србије?

Клупа и паркет или пиштољ и значка

Мелоун је завршио Лојола универзитет у Мериленду (историју), где је играо на позицији плејмејкера. Док је завршавао школу, пекао је занат у једној балтиморској средњој школи, где је радио као помоћни тренер.

Када је завршио студије и како би саставио крај са крајем, Мелоун је радио у Футлокеру (продавница обуће), а преко ноћи као домар.

Признаје да је у тим тешким моментима био врло близу одлуке да одустане од кошарке.

"Сећам се да сам рекао мајци у једном тренутку - осећам се као брод на отвореном мору, без икаквог правца и циља. Само плутам", рекао је Мелоун.

Резервни план је био Tајна служба. Пријавио се, али је одбијен. Међутим, пријатељ му је рекао да ће бити примљен ако две године проведе у државној полицији.

Донео је одлуку - пријавио се за државну полицију Мичигена, спремао се за испит, али је у последњем моменту зазвонио телефон - стигла је понуда за посао из колеџа Провиденс.

Пружио је још једну шансу кошарци, што је, касније је открио, најбоља одлука коју је донео у животу.

Три године је провео као помоћни тренер у Провиденсу, две године је радио исти посао на Менхетн колеџу, а онда је наишла прилика која се не пропушта.

(Најплаћенији) Асистент године  

НБА каријеру је започео у Никсима 2001. године, где је прво припремао извештаје скаута, а напредовао је после две године када је промовисан у асистента.

После Њујорка, Мелоун је исти посао радио у Кливленду, Њу Орлеансу и Голден Стејту.

Изабран је за најбољег помоћног тренера 2012. године у избору генералних менаџера (говорило се да је и најплаћенији), а Дрејмонд Грин и Стеф Кари велике заслуге за успон Голден стејта приписују Мелоуну.

Први посао првог тренера Мелоун је добио 2013. године, у Сакраменту. 

После обећавајућег почетка у престоници Калифорније, екипа је очајно кренула у нову сезону, па је отпуштен у децембру наредне године.

Ипак, није дуго чекао на нови посао, пошто је већ у јуну преузео Денвер.

Успон ка врху Стеновитих планина

Откако је на клупи екипе из Колорада, сваке године подиже лествицу.

У првој сезони коју је започео као први тренер, Денвер је забележио 33 победе. 

Наредне 40, затим 46, а потом 54, што је Денверу донело прво место у дивизији, друго на Западу и дуго чекани плеј-оф.

Денвер је сезону завршио у полуфиналу Запада, а Никола Јокић је проглашен за најбољег центра лиге.

Очекивања су већа, апетит је порастао, па се Денвер ове сезоне спомиње као један од кандидата за велико финале, чак и титулу.  

Тренутно су трећи на Западу са 27 победа и 12 пораза. 

Одбрана кључ успеха, Јокић највеће изненађење 

"Кажу да сам ја дефанзивни тренер, али ја волим да кажем да сам кошаркашки тренер. Схватам важност одбране, она је кључна за успех. Још битније, она води до константног успеха", изјавио је Мелоун.

Прве године у Денверу, Мелоун признаје да је био запањен Јокићем. Али не само он, већ сви у организацији из Колорада.  

"Највеће изненађење је свакако Никола Јокић. Сада се смејем себи, немам проблем са тим - убацио је 23 поена уз 12 скокова Сан Антонију, и онда сам коначно рекао себи - човече, овај момак мора да игра чешће".

Али, Мелоун каже да је Јокић најзаслужнији.

"Био је у првом тиму рукија и трећи у избору за рукија године, чини ми се. То је било велико изненађење. Ми смо знали какав је он играч и шта све може, али нисмо очекивали све овако брзо. Ни Никола није очекивао, питајте га... После летње лиге, потпуно се посветио себи - изгубио је килограме, довео се у ред, радио је, радио, радио... А тежак рад се исплати", рекао је Мелоун.

Коњичке трке у Сомбору и забринутост због лова са Јокићима

Мелоун је 2017. године посетио Сомбор.

За америчке медије је говорио како се радује доласку у Србију, иако је био забринут пред полазак.

"Идем у Србију, у Сомбор, Николин родни град. Провешћу тамо неко време, дружићу се са Николом, његовом браћом. Никола жели да ме води на коњичке трке, планирамо да идемо и у лов... Једва чекам. Нервозан сам мало због тог лова, јер имам осећај да ћу ја бити ловина", рекао је Мелоун уз осмех.

Наравно, "преживео" је лов и Србију у којој се сјајно провео.

"У Сомбору је било предивно. Више људи ме препознаје тамо него у Денверу", рекао је Мелоун по повратку.

Ивер не пада далеко од кладе

Кошарка је велика љубав у кући Мелоунових, али и породични посао.

Мајклов отац, Брендан провео је готово пола века покрај аут-линије. Од тога, двадесет година у НБА лиги.

Као помоћни тренер седео је на клупама Никса, Детроита, Торонта, Индијане, Кливленда и Орланда.

Одувек је знао да ће његов син бити одличан тренер.

"Потпуно је посвећен и страствен када је реч о кошарци. Његов тим ће увек бити супер припремљен. Интелигентан је, разуме игру, зна како да комуницира и врло је вредан", рекао је Брендан Мелоун.