И богати плачу...

Американац азијског порекла, који је име стекао сјајним партијама у дресу Њујорка у фебруару и марту 2012. године, када је трајао "Линсијанити" (у првих пет утакмица у којима је био стартер постизао је у просеку 26,8 поена а Никси су остварили свих пет победа), пожалио се на своју тренутну "free agency" судбину.

Oн је током посете Тајвану, која има хуманитарни карактер, изјавио да је "дотакао дно".

"Постоји изрека која каже да једном када дотакнете дно, једини могући пут је да кренете ка горе. Али, чини ми се да ја идем све дубље и дубље", рекао је Лин са сузама у очима и додао:

"Овај прелазани рок (free agency) je био тежак за мене, јер осећам да је НБА лига на неки начин одустала од мене", поручио је Лин, који је недавно био део историјског пута Торонто репторса до прве НБА титуле, а који је наступао још и за Хјустон, Лејкерсе, Шарлот, Бруклин и Атланту.

Ова његова изјава и наступ изазвала је пуно пажње у јавности и на друштвеним мрежама, а они који су на њу реаговали подељени су у две групе - ону мању, која се саосећа са Лином и његовим каријерним проблемима, и ону знатно већу рекло би се, која осуђује Лина због театралног наступа.

И заиста, мало чудно звучи да неко ко је дотакао највећу могућу популарност, ко је био звезда мегалополиса какав је Њујорк, ко је у НБА каријери зарадио 65 милиона долара и ко "у џепу" има диплому престижног Харварда (из економије), може да се сврста на дно и на друштвену маргину.

Додајмо и то да Лин има понуде све моћнијих кинеских кошаркашких клубова, као и да би га у својим редовима радо видели и у Москви (шампион Европе ЦСКА је послао вишемилионску понуду). 

Али, како каже још једна позната изрека - и богати плачу.