Фарбање перја Салетових ”орлова“

Када се недавно појавила ова информација, јавност, поготово она на друштвеним мрежама, била је дубоко подељена.

Две су основне групе - они који су, водећи се носталгијом, одушевљени што ће кошаркаше репрезентативце моћи поново да ословљавају ”плавима", и друга коју представљају они који су због ове промене резигнирани и љути, пре свега зато што се у употребу враћају боје Југославије, државе које одавно нема.

И обе су, мање или више, у праву.

Наиме, враћање плавих дресова могло би да се посматра као жеља за настављањем традиције успеха коју је наша кошарка у њима изградила, као неоспорни стожер и најјача карика југословенске кошарке. Истина, јесу у плавој опреми направљени сви највећи успеси, освајана европска, светска и олимпијска злата, побеђивани моћни Американци и Руси и писана историја. Једноставно, људи плаве дресове поистовећују са славним и успешним временима, које јелте желимо поново да живимо.

Један од примера те укорењености плаве боје у кошарку на овим просторима је и песма која се појавила уочи Светског првенства у Атини 1998, године, које смо као што вероватно знате и освојили, а чији текст између осталог каже: ”Плава мајица, лопта жута, кош је последица шута".

Но, ако погледамо другу страну медаље, можемо видети и опозитну аргументацију.

Југославија од 2003. званично више не постоји као држава, а од 2006. године Србија је независна држава. Почев од тада, са мање или више модификација, спортисти Србије почињу да носе црвену опрему као примарну.

Први су у црвеним дресовима играли фудбалери Србије на првом званичном мечу независне државе у Чешкој 16. августа 2006. године и славили победу од 3:1.

Фудбалери од тада нису мењали боје, рукометаши су такође врло брзо ушли у црвене мајице, док су одбојкаши направили својеврстан компромис и континуитет, и равноправно од тада користили све три боје са државне заставе.

Кошаркашки тим Србије је од 2007. до 2012. године наступао у плаво-белој комбинацији, и у том периоду узео европско сребро 2009. а "отето" му је финале СП 2010. у Турској. Плави орлови су у том периоду пропустили прилику да се пласирају на Олимпијске игре у Лондону 2012.

Почев од 2013. и Евробаскета у Словенији "орлови" су облачили црвене дресове, а производила их је, као што то и данас за КСС чини, кинеска компанија Пик (Peak sport).

Изузев седмог места на том првом такмичењу и несрећног пораза у полуфиналу првенства Старог континента 2015. године, црвени дресови били су талични за изабранике селектора Александра Ђорђевића и са сваког преосталог такмичења они су се у домовину враћали са медаљом у џепу (сребро на СП 2014, сребро на ОИ 2016. и сребро на ЕП 2017. године).

Дакле, успеха је, скоро па редовно било и у новим бојама. Што је један од аргумената групи људи која се противи најављеним променама и која их види као непотребну институционализацију југоносталгије у независну Србију.

Када се погледа шира слика, можда уопште није ни битно у којим се дресовима игра, већ како се игра. А однос према боји дресова ће увек бити личан, уско повезан са емоцијама, а неретко и носталгијом. Има ту и политике и новог-старог националног идентинитета. Па шта код кога превлада...

Кошаркашки савез Србије се овим поводом није оглашавао. Све је остављено за четвртак вече (6.јун), када ће се одржати званична промоција нових униформи...

Кажите нам ваше мишљење, да ли сте за или против враћања плавих дресова?

Марко ЉУБОМИРОВИЋ (Marko Ljubomirović)