Змај који се спасао попивши сок

Када је средином марта изгубила директни и одлучујући меч од словеначког ривала Крке и први пут у историји испала из Јадранске лиге коју је, између осталих, и основала, било је је јасно да ће Олимпија борбу за опстанак наставити другим средствима.

Најлогичнији сценарио био је да се АБА лига прошири са садашњих 12 на 14 клубова, те да Олимпија остане а грчки Олимпијакос постане члан такмичења.

Међутим, на бурној седници Скупштине АБА ј.т.д. лиге недавно одржаној у Бања Луци о томе се практично није ни расправљало. Било је већих проблема и важнијих тема (дешавања у финалној серији и тражена и касније извршена смена водећих људи лиге). Иако детљаних извештаја и мишљења о идеји проширења лиге није било, ипак је, како сазнајемо, међу актуелним прволигашима преовладао став да овакав систем не треба мењати и да треба поштовати статут и наставити континутет лиге у непромењеном формату.

Изгледало је тада за ”змајеве” нема друге опције до играња у Чачку, Скопљу, Сарајеву, Сплиту наредне сезоне.

И онда - спас. Из Загреба. Цедевита, односно њен власник, богати Емил Тедески, решава да свој не мали финансијски капитал пресели мало западније и да милионе које је годинама, могло би се рећи узалуд, улагао у клуб из Загреба преусмери у словеначког и југословенског великана. 

Још један пример како у животу несрећа и проблеми спајају људе.

Несрећу је у тај однос унела Олимпија, која је и поред знатних улагања протекле сезоне благо речено подбацила. Све што су могли да изгубе - изгубили су. Лоша, и чини се беспотребна кампања у Фибиној Лиги шампиона, већ поменуто испадање из прве регионалне лиге и на крају пораз од Приморске у финалу шампионата Словеније (радила је ”метла” - 3:0).

Проблеме је имала Цедевита. Након лошег старта сезоне са тренером Ситом Алонсом, уследио је препород под тренерском палицом Славена Римца, добро издање у полуфиналу АБА лиге против Будућности, али након тога и убедљив и прилично неочекиван пораз у финалу хрватске лиге против Цибоне (0-4!). Уз те резултатске, проблеми су имали и фунционално-статусни карактер. Наиме, подршка града Загреба је потпуно изостала (новце нису добијали, а хале су морали да плаћају скоро по економским ценама), а и публике је било све мање и мање.

Али, као у математици, минус и мунус овде су дали плус.

Олимпија је добила новог партнера и моћног спонзора и на волшебан начин сачувала прволигашки статус у АБА лиги, а ”изборила” је наступ у Еврокупу наредне сезоне. Цедевита, односно Емил Тедески је добио прилику да води клуб који има модерену халу (Стожице) коју ће практично користити бесплатно, добио је клуб који има значајну подршку града и спонзора (барата се цифром од око милион и по евра, већи део даје компанија Петрол), а добио је и клуб који има богату традицију и добру навијачку базу, и поред свега што смо виђали претходних година у телевизијским преносима из Љубљане. Чини се да је ово класична Win-Win ситуација. Али…

Остаје ту и даље пуно отворених питања: Колики ће бити буџет новог тима? Какав ће бити састав првог тима и ко ће га чинити (да ли ће се спојити играчи који имају важеће уговоре са два тима?) Ко ће бити тренер - актуелни тренер Цедевите Славен Римац, или бивши тренер Цедевите и тренер који је завршио сезону као тренер Олимпије Јури Здовц? И последње, али не и најмање битно - хоће ли љубљанска публика прихватити и подржати нови клуб, односно ”змаја” у новом оделу? Једна ствар је ипак позната - Цедевита се не повлачи потпуно из хрватске кошарке, већ ће тамо наставити да живи у виду КК Цедевита Јуниор, тима који ће и даље наступати у Загребу и такмичити се у лигама за млађе категорије Хрватске.

Како год било, занимљиво ће бити видети како ће ова фузија функционисати у пракси. Подсетимо, није ово први пример фузије на овим кошаркашким просторима. Партизан и Игокеа су једно време, почев од 2007. године функционисанили као један клуб, како је тада рекао тадашњи председник црно-белих Предраг Даниловић. Црвена звезда и ФМП су се спојили и направили један систем, који прилично успешно функционише од 2011. године, а који је подразумевао УППР и уступање имена, а оличење свега био је а и даље је Небојша Човић.

Међутим, никада се до сада нису нису спајали клубови из две независне државе како је то данас нагласио и Тедески приликом промоције новог пројекта. Спојила су се заправо два клуба која до сада нису имала никакве посебне односе. Но, околности су их просто су натерале на тако нешто. А да ли ће лајт мотив свега бити да се прекине дугогодишња доминација београдских тимова на Јадрану? Да ли Тедески напада исти циљ са другог положаја? Будућност (не она подгоричка) ће показати…