Нови фајнал-фор Евролиге и старо питање - хоће ли га освојити Жељко Обрадовић?

Међутим, иако се увек тим који са клупе предводи деветоструки првак Европе ставља у улогу фаворита за освајања, пре свега због искуства које у таквим походима има темпераменти Чачанин, то овога пута није баш тако. Или није изражено у толикој мери.

Наиме, повреде кроје тим Фенера за турнир у Виторији. А то одело ће вероватно бити скрпљено, јер битног дела матерјала једноставно нема.

Два највећа појачања за ову сезону неће бити у могућности помогну тиму у новом походу на трофеј - Тајлер Енис је сезону завршио још у октобру након тешке повреде (прелом цеванице), док Жофри Ловерњ паузира од средине фебруара због повреде скочног зглоба коју је задобио у полуфиналу турског Купа.

Уз то, на паркет сигурно неће истрчати ни фантастични шутер Луиђи Датоме, који је покидао мишић листа десне ноге на првенственој утакмици против Дарушафаке крајем априла, док су и даље веома упитни наступи српског репрезентативца Николе Калинића и Чеха Јана Веселог. Дакле, то је цела једна петорка, и то какава!

Но, можда ће се минус у играчком кадру испољити кроз позитивно "скупљање" екипе и стварање неке нове хемије и неке нове поделе улога. Костас Слукас ће бити мозак екипе свакако, а врло битна биће улога италијанског универзалца Николо Мелија, српског бека Марка Гудурића и натурализованог Турчина Бобија Диксона, ака Али Мухамеда.

Он што Фенеру не иде на руку је противник у полуфиналу, мада на завршном турниру никада нема лаких. Но, овога пута то је клуб и ривал из Турске и Истанбула и најпријатније изненађење сезоне - тим Анадолу Ефеса.

Када је прошлог лета у Србији омражени турски стручњак Ергин Атаман почео да скупља проверене и скупе играче у тим (Ларкин, Моерман, Плајс...), чинило се да се спрема још једна скупа сезона без успеха. Било је ту и неких неочекиваних потписа, а свакако нама најинтересантнији био је онај српског плејмејкера Васе Мицића, који је после прошлогодишњег бљеска са Жалгирисом одлучио да се врати у Турску.

И то је био апсолутни погодак и за њега и за Ефес, који је како је сезона одмицала играо и изгледао све боље и боље, све уиграније а неретко и врло атрактивно, и играчки лепршаво, базирајући своју игру пик ен ролу, шутевима споља и брзом транзицијом.

Мицићев "бум" и напредак можда је највећи, с обзиром да се наметнуо као лидер и "диригент" Атамановог тима, једно време потпуно истисувши из тима Американца Ларкина. Сезону је одиграо на врхунском нивоу, био МВП новембра и други најбољи асистент регуларног дела сезоне, и један од најзаслужнијих за елиминацију Барселоне у плеј-офу (3-2).

Истанбулски клубови ће у Виторији седми пут одмерити снаге ове сезоне, а тренутни скор је 3-3. Ефес је славио на почетку сезоне у Суперкупу, Фенер је био бољи у Купу Турске, док су у првенству и Евролиги клубови остварили по једну победу и по један пораз. Стога, два тима у овај полуфинални меч улазе са подједнаким шансама, а слично указују и квоте на спортским кладионицама.

”Велики резултат за Турску. То је посебно. Играли смо много утакмица у различитим такмичењима. Ето сада ћемо и на Ф4. Разлика је у Турској број странца, Ефес заслужује Ф4 играли су сјајну кошарку. Свака им част. Биће то добра утакмица”, каже Обрадовић уочи сусрета.

Утакмица између Фенербахчеа и Ефеса игра се у петак од 18 сати. 

И док ће Обрадовић у Виторији јуришати на свој десет трофеј, Реал ће у, условно речено, комшилуку играти за 11 клупску титулу европског шампиона и желети да одбрани наслов освојен прошле године у Београду.

За разлику од те кампање која је се бајковито завршила у ”Штарк арени”, Мадриђани немају Луку Дончића, који је прошле сезоне на терену радио малтене шта је хтео у најпозитивнијем могућем смислу и на крају освојио готово све што је могао и на идивидуалном плану.

Снагу Реала треба тражити у континуитету тренера Пабла Ласа, који је на клупи најтрофејнијег европског клуба још од 2011. године, са којим је имао два успешна евролигашка похода - 2015. и 2018.

Адут им је готово усавршена игра око блокова и ”дубина ростера”, односно велики број играча на које Ласо може да рачуна, а међу којима је и српски центар Огњен Кузмић, који је прошле сезоне доживео тешку повреду а ове тешко добија минуте, али који ће бити са екипом у Виторији и чекати шансу из прикрајка, са краја клупе.

Противник једином шпанском тиму на овом финалном турниру је други по успешности клуб на континенту, и заштитни знак фајнал-форова у овом веку и његов наредовнији члан - ЦСКА из Москве.

Од када је формирана Евролига у модерном формату, са свим најјачим клубовима 2003. године, ”Армејци” су финални турнир пропустили само једном до данас. Било је то 2011. године када их је са клупе предводио бивши тренер Партизана Душко Вујошевић. 

Московљани, шестоструки шампиони Европе, регуларни део сезоне завршили су на другом месту, мало се мучили против Басконије у плеј-офу (3-1 након што су изгубили један меч у Русији, за разлику од Реала који је са максималних 3-0 решио ПАО), али су ипак релативно сигурно дошли до завршног турнира.

Надања тима који са клупе води Грк Димитрис Итудис ове године су иста као и ранијих, али је притисак чини се мањи. Поред тога, извесно је да ће након ове сезоне тим који је (уз редовно и разумљиво додавања новајлија) на окупу прилично дуго, на крају овог циклуса доживети велике промене токо лета. Известан је одлазак једне од главних звезди тима Нанада Де Колоа (помиње се управо Реал), Хајнс, Воронцевич, Хигинс, Курбанов би такође могли да потраже нову средину.

Стога, треба очекивати последњи напад московске ”коњице” у овој ери клуба, и покушај да се са игром коју карактерише пуно изолација дође до највреднијег трофеја, који се у руској престоници чека од Берлина и 2016. године.

Меч Реал Мадрид - ЦСКА Москва игра се у петак од 21.00.