Нема више чекања – ризик, време је сада!

Цела лига и сви који "гравитирају" око ње били су изненађени, неки и искрено шокирани. Многима није био јасан потез Уџирија, нису схватили његову идеју и зашто је растурио тандем Лаури – Де Розан и одрекao се једног од два лица франшизе да би довео играча који ће се у тиму вероватно задржати само једну сезону? Наметало се питање – је ли својеврсно једногодишње "рентирање" таквог имена вредно тога?

Али Уџири је гледао ширу слику, а она га је убедила да је време за велике и крупне промене, прилагођавање, регруписање и спремање за вероватно последњи покушај да се са тимом који је у свом зениту уради нешто више од играња плеј-офа само на Истоку.

Наиме, већ тада се за Каваја веровало да ће послушати савете својих нових каријерних саветника и инсистирати на одлазак у Лос Анђелес, где би његова и играчка али и маркетиншка улога била повољнија него што је то био случај у строго организованом систему Грега Поповича. И управо је Попович дао оружје Уџирију да одигра овај потез – јасно је ставио до знања заинтересованим тимовима за незадовољног играча да не жели да га трејдује у тим на Западу и тако директно ојачава конкуренте. То је био први окидач за Уџирија.

"Помислио сам да смо достигли врхунац са овим саставом и да нам је била потребна промена. Указала ми се прилика да добијем једног од пет најбољих играча у лиги, и ја сам је искористио. Знам да је многима споран његов уговор који траје још само ову сезону и не знам да ли је ово добра одлука, али решио сам да ризикујем и да је донесем", рекао је Уџири за довођење играча који је био шампион са Спарсима и МВП финала 2014, а који је својим тадашњим играма директно скинуо један од четири планирана прстена Леброна Џејмсу у Мајамију.

Добар катализатор у овој одлуци био је и сам Леброн (који их је претходно готово сам елиминисао са 4-0 и дикректно утицао на брзи отказ тренеру Двену Кејсију), који је одлучио да напусти Кливленд и Исток, и да свој таленат пресели у Калифорнију и Лос Анђелес лејкерсе. Дакле, "краљ" Истока је абдицирао и престо је остао празан, а Уџири је на њему видео Каваја и Репторсе.

Уследила је промоција и све што иде уз то. Кавај, иначе врло ћутљив и повучен момак, вешто је избегавао одговор на питање које му је најчешће постављано – хоће ли остати у Торонту и након сезоне која је у току, односно да ли ће потписати нови уговор са тимом. То је радио а и даље ради јер не жели да ремети ни себе ни тим, иако је готово извесно да ће се на лето преселити у топлије крајеве.

О каквом типу је реч можда најбоље говори то што је најупечатљивији моменат са многобројних разговора Ленарда са медијима ипак онај део у којем ништа није рекао, већ се, коначно, насмејао у јавности. А смех је управо онакав какав је и Кавај – необичан. Но, вратимо се кошарци.

За играча који је у претходној сезони одиграо свега девет мечева што због повреде, што због лоших односа са Поповичем и људима из Спарса, Кавај је ову такмичарску годину одиграо на изузетно високом, многи позвани људи сматрају и МВП нивоу. Оно што је још битније, она још није готова и трајаће још најмање десетак дана.

Као што је познато, Репторси су регуларни део сезоне завршили на другом месту Источне конференције иза Милвокија, са скором 58-24. За то је најзаслужнији управо Ленард, који је у шездесет одиграних мечева (дакле 22 мање од максимално могућих) бележио просечно 26,6 поена, 7,3 скока, 3,3 асистенције и 1,8 украдених лопти.

Учинак у до сада одигране две рунде плеј-офа му је још и бољи – 31,8 поена, 8,5 скокова, 3,6 асистенција и 1,3 украдене лопте.

Међутим, оно што се не види баш најбоље кроз око статистике јесте његово лидерство на терену. Кавај се не либи да преузме одговорност на обе стране терена, а када се мечеви решавају лопта у нападу је готово увек у његовим рукама. Током серије са Орландом (победа од 4-1) и тек завршене против Филаделфије (4-3), Ленард је имао неколико ко "клач" момената, односно директно је и самостално решавао мечеве и ситуације у корист свог тима.

Наравно, најупечатљивији је и већ сада историјски шут за победу у мајсторици полуфинала против Сиксерса, у последњем секунду меча, из веома тешке позиције, ван баланса и уз пуно среће (лопта је чак четири пута "скакутала" по обручу пре него што је прошла кроз мрежицу). Битност и величину тог поготка додатно појачава податак да је то први "buzzer beater", односно кош у последњој секунди за победу у историји седмих утакмица плеј-офа.

Мора се бити искрен и јасно истаћи да је у том тренутку среће имао и Кавај, и сви они којима је стало до Торонто репторса, али и генерални менаџер Уџири, који је можда тако и награђен за то што је имао "петљу" да повуче рискантан потез за који је знао да ће бити силно критикован (критике је добио и касније током фебруара, када је поред Марка Гасола из Мемфиса неуспешно покушао да доведе и Конлија, и то у замену за друго лице фрашизе са почетка текста – Кајла Лаурија, тиме знатно пореметивши атмосферу у тиму).

Коцкао се најбољи НБА оперативац за 2013. годину и исплатило му се бар за ову сезону, а оно најбитније тек следи – окршај са Јанисовим Милвоки баксима за улазак у велико НБА финале, у којем "диносаури" са севера никада пре нису били. Иако се није оглашавао, Уџири је сигурно поносан на себе и своју летошњу одлуку – да по сваку цену у екипу доведе суперзвезду која ће бити способна да сама решава мечеве и води тим ка зацртаном циљу који је највећи могући, а који су Репторси пре почетка сезоне у видео-споту за друштвене мреже између осталог описали реченицом – овде смо да бисмо остали до самог краја, последњи.

Коцка је бачена 18. јула 2019. године и још се котрља.

А да ли је вредело? Апсолутно. Бар за сада...

Марко ЉУБОМИРОВИЋ (Marko Ljubomirović)