Немац који је променио кошарку

А све је почело давне 1994. у немачког граду Вирцбургу, у Баварској. Тада је син бивше кошаркашице Хелге Новицки и некадашњег немачког рукометног репрезентативца Јорга Вернера, након што је тренирао тенис (који и данас рекреативно игра и у којем је врло добар) и рукомет, и након што је нагло порастао, одлучио да пређе на кошарку.

Почео је у локалном клубу "ДЈК Вирцбург", где је упознао тренера Холгера Гешвиндера, са којим је остао у контакту и радио све до последњег дана каријере.

Управо је Гешвиндер "убедио" Дирка да озбиљно загризе у професионалну кошарку, рекавши му после кратког периода специфичног рада (углавном на шуту и нападу) да мора да изабере између тога да буде локлана звезда и има осредњу каријеру или да се астетски посвети кошарци, тренира сваки дан и заигра са најбољима. Након два дана размишљања млади Дирк је изабрао ово друго и хвала му на томе.

Брзо је својим радом, али и висином, заслужио место у првом тиму друголигашке екипе која се неколико година борила за улазак у прву, Бундеслигу. То су успели тек након што је Гешвиндер постао први тренер тима, а Дирк добио сву слободу у игри, и то на позицији крила, што је у то време било супротно тенденцијама. Године 1997. коначно уводи тим у највиши ранг и бива проглашен за најбољег играча Немачке, да би годину дана после тога учествовао на "Најки хуп самиту", где већ традиционално снаге одмеравају најбољи млади играчи из САД и Европе, и где је са 33 поена, 14 скокова и три украдене лопте залудео скауте НБА тимова, којима је тада било јасно да немачки вундеркинд спреман за улазак у најјачу лигу света.

Највећу жељу да га драфтују покзали су Рик Питино и Дон Нелсон, а боље позиције и више среће имао је Нелсон, који га је 1998. године након трејда узео од Милвокија, који га је претходно драфтовао са девете позиције. Исте године потписао је и Стив Неш.

Тада је отпочела мисија "телади" која је као крајњи циљ поставила освајање шампионске титуле. Цео процес је потрајао до 2011. године, када је екипа превођена "прајм Дирком" срушила супертим Мајамија и обезбедила место у историји.

Битан догађај за Дирка али и франшизу из Даласа била је куповина 2000. године, када је клуб постао власништво Марка Кјубана, контроверзног милионера, који је упркос својим неретким испадима веома вољен и цењен код играча који су наступали у том тиму.

Тако је и са Дирком, који је често истицао подршку коју је добијао од њега. Омогућио му је да већ поменути тренер Гешвиндер постане тренер у систему Даласа, да добије врхунске услове за тренинг али и да добије довољно квалитетан тим за напад на титулу.

Два пута су играли у финалу, оба пута против Мајамија. Први пут, 2006, победио их је Двејн Вејд уз помоћ Шекила а многи ће рећи и судија. Освета, и то веома хладна сервирана је пет година касније, у финалу 2011, када је Дирк потпомогнут Кидом, Чендлером, Мерионом, Теријем, Бареом и нашим Пеђом Стојаковићем, изненадио супертим у који је дошао Леброн Џејмс, али и Крис Бош.

Променио је "Диркенштајн" начин на који кошарку играју високи играчи. Показао да и они могу да решетају, а његов скок-шут са "бацањем" уназад (fade-away) претходно ослањајући се на једну ногу постао је његов трејдмарк, али и заштитни знак читаве једне ере НБА лиге, која ће се званично завршити када и последњи Мохиканац тога доба и једно време Дирков саиграч Винс Картер одлучи да каже "доста је". Наводно, то ће се догодити следеће године у ово време...

Резиме импресивне каријере Новицког у НБА лиги кроз бројке изгледа овако: постигао је 31.560 поена и шести је стрелац у историји лиге. Испред њега су само великани попут Карима Абдул-Џабарa, Карлa Мелоунa, Кобиja Брајантa, Лебронa Џејмсa и Мајкла Џордана!

Гледајући целу каријеру, просечно је убацивао 20,7 поена. Био је МВП лиге 2007. године и МВП финала 2011. године. Чак 14 пута је био учесник Ол-стара, а четири пута у најбољој петорци НБА. Мора се напоменути и да је члан елитног клуба 50-40-90 (проценти шута за два, три и један поен).

Уз то Дирк је и ван терена био велик. Остао је веран и лојалан Мевсима до краја, а често је узимао много мање новца него што је могао, а све да би помогао руководству да може да направи што бољи тим и доведе што боље играче. Није отишао ни када се под нејасним околностима распала велика тројка, коју је чинио са већ поменутим Нешом и Мајклом Финлијем. 

Такође, познат је и по свом хуманитарном раду, који је спроводио посетама дечјим болницама свих година, а за који је јавност сазнала релативно скоро.

На опроштају од публике у Даласу у својству играча, Дирк није крио велику захвалност али ни сузе.

"Покушавам моје јога-дисање, али не помаже. Ово је невероватно емотиван тренутак. Многим људима морао бих да захвалим, од власника Марка Кјубана, тренера, саиграча за ову 21 годину, а и навијача који су ме подржавали. Много сам вас 'провозао' кроз успоне и падове, а ви сте остајали уз мене. На томе сам вам захвалан. Имао сам преко 200 саиграча током каријере, сви су ми помагали, на овај или онај начин, превише их је да бих поименце спомињао. Хвала и пријатељима који су дошли да ме испрате, много њих је допутовало из целог света, отац и сестра из Немачке... Остао сам без текста због тога. Била је ово невероватна 'вожња', хвала вам свима на томе", рекао је том приликом Новицки.  

Власник Марк Кјубан је том приликом пред свима обећао три ствари харизматичном Немцу – запослење до краја живота у клубу, повлачење дреса и броја 41 и велику статуу испред "Америкен ерлајнс арене". Све је то заслужио својим радом, а заслужио је и мирну и лепу пензију која ће сасвим сигурно бити "прекинута" још једном церемонијом – оном када буде озваничен његов улазак "Кућу славних" у Спрингфилду.

Марко ЉУБОМИРОВИЋ (Marko Ljubomirović)