Зашто је Денвер добра опција за Дејвиса и зашто "Обрва" ипак неће тамо отићи

Ентони Дејвис је већ данима тема број 1 у НБА лиги и америчкој спортској јавности (и поред Супербоула).

Сјајни центар затражио је трејд и селидбу из Њу Орлеанса. Како поручује играч, главни разлог нису паре, јер му Пеликанси могу дати више него било ко други.

Разлог због којег жели да иде је његов "legacy", односно траг и наслеђе које жели да остави у лиги а које подразумева и освајање шампионског прстена, што ће у граду џеза и добре хране тешко остварити.

Иако се све "црта" да Дејвис оде у Лејкерсе и заигра са Леброном Џејмсом (менаџер им је исти, Рич Пол), а Меџик Џонсон нуди готово пола тима (наводно последња понуда обухвата Лонза Бола, Брендона Инграма, Кајла Кузму, Реџона Ронда, Ленса Стивенсона и Мајла Бизлија уз два пика прве рунде!), ипак постоје и други тимови који би волели да виде "Обрву" у својим редовима - Торонто, Бостон, Портланд, Л.А. Клиперси, Хјустон...

Има и тимова који нису толико тржишно атрактивни а који би ипак били врло добро место за Дејвиса. Управо такав тим је Денвер.

Нагетси ове године играју сјајно, са Голден стејтом се током сезоне смењују на челу Западне конференције и најављују велике домете у плеј-офу, који им овога пута неће измаћи као лане.

Многе стручњаке и људе који прате НБА овај тим тренера Мајка Мелоуна неодољиво подсећа на Вориорсе од пре три-четири године, када су Кари и другари освојили први од три прстена.

Тај тим се градио постепено кроз драфтове и паметно потписивање слободних агената, млади играчи су сазревали и постајали звезде а све је крунисано освајањем титуле против Кливленда 2015. године. Касније је стигао и Кевин Дурент, а са њим још два успешна шампионска похода.

Јокић, Мареј, Херис и Бартон у том смислу имају сличности са Каријем, Томпсоном, Грином и Барнсом. За искуство је попут Игудале у Голден стејту задужен тридестрогодишњи Пол Милсап.

Ипак, Јокићу, који је без дилеме прва звезда тима и једини ол-стар играч у екипи, можда недостаје подршка у виду још једног ол-стара калибра Дурента, а то Ентони Дејвис свакако јесте. Тај тандем би без дилеме аутоматски постао легитиман конкурент за прстен.

Доминантни (крилни) центар би у Колораду добио конкурентан тим који ће извесно играти у доигравању у наредним сезонама, тим који има добру перспективу али и места у буџету за године које долазе, с обзиром да је наредна година Милсаповог уговора годишње вредности 29 милиона тимска опција.

Уз то, клуб подно Стеновитих планина има и квалитетне играче да понуди за трејд а да опет не изгуби баш све вредно. Једини који је "закључан" је српски центар Никола Јокић, који је летос потписао уговор на пет година за 148 милиона. Џамал Мареј, Гери Херис и Вил Бартон су на добром гласу и цењени су у лиги, али у случају хипотетичког довођења Еј-Дија не би били недодирљиви као Јокић.

Треј Лајлс, Хуанчо Ернангомез, Малик Бизли и Мејсон Пламли, те рукији Монтеј Морис и Мајкл Портер џуниор такође могу бити део евентуалног пакета, а не смемо заборавити ни некадашњег ол-стара и рековалесцента Ајзеу Томаса.

Међутим, Денвер као франшиза и као град нема оно што је за такву суперзвезду такође веома битно - нема и није велико тржиште, на америчком и глобалном нивоу. Просто нема ни толико медија нити простора да спортисти "праве паре" ван терена. Добар пример како цео тај спортски шоу-бизнис функционише је већ поменути Леброн Џејмс.

У том контексту се може читати и наводни списак који је Дејвис доставио менаџменту Пеликанса а на којем су имена тимова у које би хтео да пређе и са којима би потписао уговор.

То су Лос Анђелес Лејкерси, Лос Анђелес Клиперси, Њујорк Никси и Милвоки Бакси. Дакле, "град анђела" и Холивуд на једној, "Велика јабука" и епицентар забаве на другој страни.

Једини "уљез" ту је Милвоки, који са тог аспекта није финансијски потенатан као ова два претходно наведена града, али који у свом НБА тиму има играча који ће "држати" лигу у наредној деценији - Јаниса Адетокунба.

Није у шолдима све.