Спектакл који нам долази: Како је Београд добио Фајнал-фор Евролиге

Пре свега, ваља истаћи да ово није први пут да ће нека европска екипа подићи пехар у главном граду наше земље. Сада већ давне 1977. године то је у хали Пионир урадио Макаби из Тел Авива, који је у финалу тадашњег Купа Шампиона победио италијански Варезе у веома неизвесном мечу - 78:77.

Дакле, после 41 године чекања и много неуспешних покушаја и (не)искрених жеља да се аплицира за организацију тако великог и важног догађаја, Град Београд је коначно смогао снаге, воље и жеље и успео да убеди Ђордија Бертомеуа да српска престоница то може да "изгура".

Како се могло чути (што званично, што незванично), преговори су били веома тешки и исцрпљујући, али су се ипак завршили на задовољство обе стране, а пре свега љубитеља кошарке на овим просторима.

Росер Керaлто, главни директор за пословни развој Евролиге, преговарала је у име тог такмичења са руководством Града Београда, и поделила то своје искуство са нама, наравно онај део који је за јавност. О самим преговорима рекла је следеће:

"Имали смо сталне контакте са Београдом, пошто су они увек показивали интересовање за организовање Фајнал-фора, тако да је тешко утврдити датум или хронологију састанака између две стране. Ипак, контакт је интензивиран пре нешто више од годину дана, када су и премијер Србије и градоначелник Београда показали заиста снажан интерес да се коначно доведе тај догађај у Београд.

Ја не бих рекла да су преговори били тешки. Као што је горе наведено, било је бројних сусрета две стране, јер је то врхунски спортски догађај и прилично захтеван за организацију. Најважније је да су Евролига (Euroleague Basketball) и Скупштина града Београда показали снажну жељу да дође до сарадње и договора, ради постизања коначног циља у којем ће моћи да ужива хиљаде фанова у мају 2018".

На питање о томе који су били захтеви руководства Евролиге од Града Београда, каже да су то мање-више они стандардни:

"Основни услови за домаћина Фајнал-фора су прилично стандардни и на снази су последњих десет година. Наша стратегија је да се финални турнири "донесу" у највеће европске градове, а ту покушавамо да комбинујемо градове богате кошаркашке историје са оним градовима где кошарка и није толико популарна. Наравно, важно је то што сви ти градови имају огроман туристички интерес у организацији турнира, током којег могу пружити прилику навијачима да уживају у свом боравку.

Са логистичке тачке гледишта, градови треба да имају довољано хотелских капацитета, пошто готово 75% навијача који су присуствују догађају долази из иностранства. Потом, неопходно је да постоји арена који испуњава Ф4 стандарде, и последњи али не мање важан услов је да постији партнер, у овом случај Град Београд, заинтересован за учешће у организацији овог догађаја".

Домаћин преузима и не мале обавезе?

"Град домаћин обезбеђује места односно терене потребне за организацију догађаја. Наравно, ту се мисли на Комбанк Арену као главну дворану, али и халу за Adidas Next Generation турнир. Ту је и тзв. Фан зона, која је обично на неком познатом градском месту (на пример, прошле године је то био у Александерплац у Берлину), те места где се одржавају разне клинике, доделе награда, конференције за штампу...

Такође, град домаћин гарантује безбедност на свим местима током догађаја, и то је једна од основних тачака за глобалне 'топ' догађаје у свету, као што је то Фајнал-фор.

Последње, али не и најмање важно, је то да град домаћин помаже око локалне промоције догађаја путем оглашавања и промотивних кампањи, која је неопходан капитал за успешну 'комуникацију' догађаја на локалном нивоу", додаје Росер.

Она је индиректно потврдила спекулације да је Београд био врло озбиљна опција и за 2017. годину...

"Било је неколико разговора са Београдом током последњих неколико година у којима смо говорили о неколико опција. Циљ је био да се пронађе најбоља година за обе стране, Београд и Евролигу, који су се на послетку сложили да је 2018. бољи избор".

Занимало нас је шта је то било одлучујуће да Београд буде изабран?

"Пре свега то је био интерес који је Београд показао, заједно са значајем и традицијом кошарке у Србији, а Комбанк Арена је употпунила тај баланс за добро место одржавања Ф4 турнира", закључује Росер Кералто.

Доброг заговорника на својој страни Београд је имао и у преговарачком тиму Евролиге, у којем је био "наш човек" Горан Шашић, задужен за кошаркашке операције Евролиге. Он је уз поменуту госпођу Кералто, био део свих преговора две стране. Горан не крије своју срећу што ће турнир бити организован у београдској Арени.

"Након дана мог венчања и рођења моје ћерке, одлука Евролиге да Фајнал-фор 2018. додели Београду је био трећи најбољи дан у мом животу", поручује он и наставља:

"Кошарка није само спорт за мене. Увек сам говорио да је кошаркашки терен моја црква а тог дана сам добио благослов. Такође, често говорим да се шампиони не рађају увек на терену, већ и ван њега. Дакле, желим да се захвалим свим људима ван терена који су учинили могућим да се доведе финале у Београд, поготово људима из градске управе - Драгомиру Петронијевићу и Славку Гаку, који су уложили много времена и енергије у овај пројекат. Такође, желим да се захвалим и лидерима земље и престонице, господи Вучићу, Малом и Весићу на њиховој отворености и великој жељи коју су показали од старта, са циљем да се донесе Фајнал-фор у Србију. Мислим да је Србија као земља кошарке заслужила да подели своју посвећеност кошарци са целом Европом", закључује Шашић.

"Фајнал-фор је спектакл, али у њему најмање уживају играчи"

Шта Фајнал-фор заиста јесте и како то изгледа "изнутра", питали смо човека који је био на три турнира заредом, али који није имао срећу да се окити титулом шампиона Европе, а једном су га секунде од тога делиле. У питању је Ненад Крстић, бивши репрезентатаивац наше земље и играч бројних европских и НБА тимова.

Крстић је са московском екипом ЦСКА учествовао на три финална турнира (Истанбул 2012, Лондон 2013. и Милано 2014. године), али му се није дало да освоји титулу.

Најближи томе био је на свом првом наступу, 2012. године у Истанбулу, када је чудесним преокретом Олимпијакос преко Принтезиса у последњим секундама "украо" трофеј Крлету, Теу и екипи. Управо је тај моменат најупечатиљвији у сећањима нашег аса.

"Са Фајнал-форова се мање-више ничег лепог не сећам. Поготово ту мислим на тај Истанбул. Тада сам доживео тешку повреду зглоба при крају полуфинла. Пукао ми је лигамент скочног зглоба, под инјекцијама сам одиграо то финале на своје инсистирање. Јер, ко је луд да то пропусти?! Међутим, то се касније веома одразило на моје здравље и саму каријеру".

Како каже, Ф4 није само оно што се види на телевизији...

"Има ту пуно обавеза које организује Евролига, дружење са фановима, радионице, разговор са медијима... Али опет је све то за играче чудно, не можете да се опустите, јер је улог заиста велики. Мислим да је јако је лепо бити ту из угла навијача или новинара, а најгоре је за играче, који су под великим притиском. Психички је јако тешко, долази пуно људи са екипом, доведу играчи породице и пријатеље, мора и о њима да размишља, па ти већ поменути пропратни догађаји... Много је тешко да се задржи фокус, и за тренинг и за мечеве".

Крстић, који због повреде паузира скоро две године сматра да не постоји формула за успех, као ни изразити фаворит на турниру таквог типа и толике концентрације квалитета.

"На Фајнал-фору је све 50-50%, нема ту неких изразитих фаворита и посебне формуле за тријумф. Ко успе најбоље да се сачува и склони од свега около, тај најбоље прође".

О томе шта организација тако великог догађаја значи за град и земљу, Крстић каже:

"Одличан је моменат, некако се поклапа са успесима репрезентације и јако ми је драго што се то коначно дешава. Београд је то апсолутно заслужио, има сјајну кошаркашку публику већ годинама. Сви моји саиграчи су увек имали само речи хвале за атомосферу и боравак у Београду. За град ће то значити баш пуно, и финансијски, и на плану промоције. Знате, то је велики догађај, нешто слично финалу Лиге Шампиона у фудбалу. Велики спектакл долази у Србију... ", поручује Крстић.

Иако је мај 2018. године још далеко, Ненад планира да буде у Арени тог викенда.

"Волео бих да будем сведок тога великог догађаја. Мада, сада је још рано да потврдим долазак. Уколико неко процени да ја могу нешто и да помогнем и допринесем у организацији истог, радо ћу то учинити", закључује популарни Крле.