Дуда Ивковић завршио тренерску каријеру

"Посао тренера подразумева да свакога дана доносите важне и често веома тешке одлуке. Али, када је тај посао истовремено и велика љубав, његови изазови се носе са лакоћом, колико год они били захтевни. Зато свих ових деценија никада нисам осећао стрес, већ само велику страст. Моја последња одлука као тренера, да се повучем, јесте логична, рационална и подједнако тешка као и многе друге које сам доносио током каријере", навео је Ивковић у саопштењу достављеном агенцији Бета.

Бивши селектор Југославије и Србије рекао је да је одлука била "знатно емотивнија него све претходне".

"Кошарка и тренерски позив нису били део мог живота, већ мој живот. То је био однос константног међусобног давања. Кошарци сам дао себе, а она је мој живот обликовала на најлепши могући начин. Од првог дана када ме је на нашем Црвеном крсту у њен магични свет увео брат Пива, где смо заједно, уз неизмерну подршку породице и пријатеља, почели да спознајемо њене тајне, па све до данас, када затварам једно поглавље свог живота са кошарком", навео је Ивковић.

Он је додао да се лепота тренерског посла огледа у стваралаштву, а "стваралаштво није само освајање трофеја".

"Зато у овом моменту када погледам иза себе желим да се захвалим пре свега свим својим сарадницима, а нарочито играчима на поштовању, поверењу и инспирацији. Одувек ми је било страно да говорим да сам било ког играча или тренера створио. Само сам им дао шансу, а они су је искористили, дајући максимум. Хвала им на томе. Мој опроштај од тренерског посла није и опроштај од кошарке. Кошарци не желим, не могу и никада нећу рећи збогом. Сада ће се само променити начин на који ћу живети са њом", рекао је Ивковић.

"Званични опроштај од тренерског посла планирам на великој хуманитарној утакмици, која ће бити организована следећег лета уз окупљање многобројних тренера и играча са којима сам сарађивао током своје каријере", додао је он.

Ивковић је током каријере између осталих тренирао Раднички из Београда, Партизан, Шибенку, Војводину, ПАОК, Олимпијакос, ЦСКА Москву, Динамо из Москве и Ефес, где је и завршио каријеру.

Са репрезентацијом Србије је као селектор освојио сребро на Европском првенству у Пољској 2009. године, са селекцијом Југославије три злата на Европском, 1989, 1991. и 1995. године, злато на Светском првенству у Аргентини 1990. године, као и сребро на Олимпијским играма у Сеулу 1988. године. Такође, освојио је и злато на Универзијади у Загребу 1987. и Едмонтону 1983. године.

Водећи клубове Ивковић је освојио бројне трофеје, два пута је био шампион Југославије, а по три пута Русије и Грчке. Освојио је и две Евролиге, Еврокуп и Сапорта куп, а у више наврата освојио је трофеје Купа у земљама у којима је радио.

Ивковић је 2012. године проглашен за најбољег тренера у Евролиги.