Кошарка на слово "М" – Мега, Мишко, Милоје...

Трећа срећа! Након два неуспешна покушаја и два неизвесна пораза од Звезде у финалима, кошаркаши Мега Лекса из трећег покушаја коначно су дошли до "Жућкове левице".

Нису имали прилике розе-зелени да се реванширају црвено-белима за претходне поразе, али су у финалу надиграли другог великана српске кошарке, препорођену екипу Партизана – било је 85:80 у нишком Чаиру. Тиме је прекинута доминација "вечитих ривала" у Купу Србије, која је трајала од 2008. године. 

Како је клуб, састављен од играча у просеку млађих од 20 година, за само неколико година од тима за "производњу" младих играча и "опоравак" већ афирмисаних играча дошао до ситуације да игра у плеј-офу регионалне АБА лиге и освоји свој први, историјски трофеј? Једном речју: стрпљиво.

Имена се мењала, концепт није 

Тим који данас носи име Мега Лекс настао је 1998. године под називом Авала Ада. У наредним годинама мењао је рангове такмичења увек идући у виши. Новом имену Мега Баскет често су додавана имена спонзора (Аква Монта, Мега Хипо лизинг, Исхрана, Визура, Лекс), а домаћи терен су биле хале у Крушевцу, Смедереву и на послетку Сремској Митровици.

Иако формално није на челу клубова, "алфа и омега" Мега Лекса и идејни творац овог клуба какав је данас јесте познати – у Европи вероватно најутицајнији – кошаркаши менаџер Мишко Ражнатовић.

Како је у једном интервјуу признао, у управљање Мегом упустио се због свађе и, како сам каже, "мржње" која се развила према по раду са младима такође познатим ФМП-ом. Ипак, с временом је циљ постао други и већи: рад са младима и прављење играча достојних игара у највећим клубовима земље, региона, Европе и света.

Тај постављени концепт даје све боље резултате, јер све више младих играча из свих земаља региона долази у клуб, који се профилисао као идеалан за стасавање кошаркашких талената, поред и даље јаке школе ФМП-а.

Тако данас у НБА лиги играју чак три играча који су у ближој или даљој прошлости носила дрес овог клуба – Никола Пековић је у Минесоти, Бобан Марјановић је после две сјајне сезоне у Црвеној звезди отишао директно у Сан Антонио, док је млади Никола Јокић директно из "малог-великог клуба" почео да гради своју НБА каријеру у дресу Денвер Нагетса, и за сада му благо речено одлично иде!

Из Мегине фабрике изашли су још кошаркашкој јавности познати играчи – Василије Мицић, Немања Дангубић, Ненад Миљеновић, Немања Крстић, док су кроз клуб прошли раније афирмисани играчи попут Марка Кешеља, Ратка Варде, Новице Величковића...

Не треба пренебрегнути и прилично препознатљив визуелни идентитет клуба, који никога није оставио равнодушним. 

Међутим, највидљивији је рад и допринос тренера првог тима Дејана Милојевића.

Непланирани погодак! 

Популарни Милоје је после сасвим респектабилне играчке каријере запловио у тренерске воде, фокусирајући се прво на рад са младим играчима у млађим селекцијама свог клуба и на месту асистента.

Ипак, судбина је за њега имала други план.

Црвена звезда није добро почела сезону 2012/13, тренера Миливоја Лазића на узаврелој клупи великана са Малог Калемегдана замењује Влада Вукоичић, који је до тог тренутка био први тренер Меге.

Како је то био непланирани и непредвидиви развој догађаја, остало је упражњено место првог тренера и оно је после промишљања већ поменутог Ражнатовића понуђено управо Милојевићу.

Ризик прескакања степеница у тренерском развоју био је присутан, али Милојевић је веровао у себе и своје тренерске и кошаркашке идеје. Са правом.

Под његовом тренерском палицом кренуо је успон клуба и неколицине већ поменутих младих играча. Ипак, посебно су "процветали" високи момци – Бобан Марјановић и Никола Јокић.

Милојевић, у играчким данима познат као веома незгодан играч под противничким кошем и сјајан скакач, двојцу момака узео је под своје, брусио као дијаманте и за релативно кратко време лансирао их до највиших кошаркашких висина.

Бобију је вратио самопоуздање, поново га научио како да користи своју физичку доминацију, а онда је млади кошаркаш све то додатно усавршио у дресу Звезде и заслужио позив Грега Поповића.

Јокић је пак комплетно Милојев продукт.

Млитавог дечака из Сомбора, са евидентним вишком килограма и лошом физичком спремом, Милојевић је упркос одређеним противљењима Ражнатовића и сарадника врло брзо гурнуо у ватру и борбу са много већим зверкама у АБА лиги, што му је млади кошаркаш вратио на крајње спектакуларан начин. Епилог знате – Никола сада ређа дабл-даблове у НБА лиги...

Данас Мега под Милојевићем игра изузетно модерну кошарку, лепу за око, са пуно трчања, скокова, енергије и са великим бројем поседа. Такав стил се развија већ неколико сезона, а ове године је стигла и прва круна – национални куп. А сезона је тек на половини...

Дефинитивно, уз овакву Мегу кошарка у Србији више није само Звезда и(ли) Партизан...