Незаборавни ас, чија ефикасност одавно представља веома важан део српске кошаркашке историје, погинуо је 2. јуна 1969, у 30. години, у саобраћаниој несрећи док се из Сарајава враћао са утакмице између селекција Југославије и Босне и Херцеговине.

Славни леворуки кошаркаш током богате каријере поставио је многе рекорде, који су деценијама одолевали. Кораћ је, као најбољи играч ОКК Београда и репрезентације Југославије освајао титулу најбољег стрелца на готово сваком такмичењу у ком је учествовао.

Чак седам пута узастопно био је најбољи стрелац првенства Југославије, а био је најефикаснији играч првенства Белгије и Италије док је играо за Стандард из Лијежа и Падову. На утакмици Купа европских шампиона у дресу ОКК Београда против шведског Алвика из Стокхолма постигао је чак 99 кошева, што је скоро две деценије био рекорд тог елитног европског такмичења.

За репрезентацију Југославије Кораћ је дебитовао 1958. године и у "плавом" дресу је чак три пута био најбољи стрелац шампионата Европе. У периоду док се Југославија борила да постане значајан фактор светске и европске кошарка, Кораћ је предводио "плаве" до два европска сребра (1961. и 1965) и једне бронзе (1967), две титуле вицешампиона света (1963. и 1967) и другог места на летњим Олимпијским играма у Мексико Ситију 1968. године.

За репрезентацију Југославије постигао је 3.153 поена на 157 званичних утакмица.

Бројним и сјајним подвизима популарни ас годинама је био идол многим југословенским кошаркашким генерацијама, па су највећи асови домаће кошарке често потенцирали да су им његова невероватна достигнућа представљала подстицај да се усавршавају и напредују како би дошли до нивоа да их јавност упореди са њим.

Кошаркашки поклоници и данас радо препричавају подвиг када је у једном белгијском телевизијском шоу програму без грешке реализовао свих 100 слободних бацања.

Кораћ је био један од најзаслужнијих за стварање позитивне слике о кошаркашима, као урбаним и образованим момцима. Многе градске легенде тврде да је Кораћ, иначе успешан студент Електротехничког факултета, међу првима у Београд донео плоче Битлса, возио чувену "веспу" ...

Обележавање Кораћеве смрти почеће данас у 18,30 часова у Кнез Михаиловој улици, преко пута кафане "Руски цар", где ће се први пут после више деценија окупити легенде југословенске и светске кошарке, а сутра у 20 часова председник Олимпијског комитета Србије Владе Дивац организоваће коктел у просторијама националног комитата.

Претходно ће у Кошаркашком савезу Србије у 10 часова бити организован "Дан сећања" на Кораћа, у 11,30 биће положени венци на његов гроб у Алеји великана на Новом гробљу, а од 19,30 на теренима Партизана на малом Калемегдану биће одиграна утакмица између ОКК Београда и екипе Радивоје Кораћ.

У току те утакмице биће приказан филм о Кораћевој генерацији и уручени поклони и признања гостима и великанима наше кошарке.

Обележавању четрдесете годишњице Кораћеве смрти присустоваће многи играчи из шездесетих и седамдесетих година. Из Словеније ће доћи Иво Данеу и Борис Кристанчић, из Хрватске Петар Сканси, Дамир Шолман, Јосип Ђерђа, Никола Плећаш, Винко Јеловац и Рато Тврдић, а из Босне и Херцеговине Вјечеслав Тољ, Хидо Башић и Муриз Алић.

Поред бивших репрезентативаца Југославије, у Београд ће допутовати и Кораћеви саиграчи из италијанске Петрарке, последњег клуба за који је играо, Франческо Верото и Фабио Фабионо, а ту ће, наравно, бити и његови саиграчи из Србије Слободан Гордић, Милорад Еркић, Немања Ђурић, Драгослав Ражњатовић, Драган Капичић,

Владимир Цветковић, Зоран Мароевић ....