уторак, 09. феб 2010, 16:00 -> 18:05
Борбено са укусом кафе, Маруси
Мали Маруси, после сјајне седмице током које су пали велики Панатинаикос и Олимпијакос, жели и Партизанов скалп. Чврста одбрана и добро балансиран напад и, пре свега, велика борбеност основне су карактеристике екипе, која је, колико прошле седмице, словила за аутсајдера.
Трећи најстарији кошаркашки клуб у Грчкој, већ другу сезону за редом, игра одличну кошарку и после две сјајне победе за свега недељу дана очекује Партизан у утакмици која би могла још више закомпликовати стање у ионако замршеној групи Е Топ 16 фазе Евролиге.
Маруси, чији је главни спонзор ланац кафетерија "Коста кафе", целу сезону играо је одличну кошарку, па је у грчком првенству победио у 11 узастопних утакмица, што је мали атински клуб лансирало у сам врх кошарке у тој држави, јер тим без великих звезда заузима друго место у националном шампионату.
"Овакав карактер и начин размишљања чине да будемо захвални за све победе, али нам дају снагу да се суочимо не само са успесима, већ и са тешким временима", рекао је тренер Јоргос Барцокас приликом промоције акције "Ништа не зауставља Маруси", која представља покушај да се озбиљније испуни Олимпијска хала у Марусију, капацитета око 19.500 места.
Суштински, једини озбиљан пораз Маруси је доживео пре две седмице у Барселони, када је од најскупље екипе Евролиге изгубио са десет поена разлике и то, понајвише, захваљујући страховитом отварању утакмице, када су Каталонци прву четвртину добили резултатом 19:5.
Та разлика одржала се до краја меча, али су Атињани у неколико наврата успевали да приђу на седам или осам поена разлике, али без снаге да озбиљније угрозе Барселону.
Недостатак инспирације у мечу са Барсом Маруси је надокнадио већ следеће седмице пред око 5.500 гледалаца у својој Олимпијској хали, изненадио Панатинаикос у "инфаркт" завршници, у којој је екипа Жељка Обрадовића, суштински, победила саму себе и после неколико лоших напада, и последњи је успела да упропасти пошто је Дру Николас испустио лопту.
Да победа над владајућим првацима Европе није случајна, Маруси је доказао већ неколико дана касније пошто је, пруживши сјајну одбрану звездама Олимпијакоса Линасом Клејзом и Џошом Чилдресом, успео да наметне ритам утакмице, који, очигледно, није одговарао тиму Панајотиса Јанакиса. Коначан резултат био је 82:74.
Напад Марусија заснива се на неколико једнако ефикасних играча, при чему је најстабилнију форму претходних седмица показао Вилијем Били Киз, тридесетогодишњи бек, који већ годинама игра у најјачим европским лигама. Према извештајима, Киз је серијом сјајних потеза просто разбио одбрану Панатинаикоса и ту је утакмицу завршио са 17 поена и пет успешних додавања. У првом мечу није се најбоље снашао против одбране Рикија Рубија и Роџера Гримауа, па је постигао свега пет поена уз једну асистенцију.
Други кључни играч Марусија је Џамон Лукас, такође бек, некадашњи играч Сплита, који је против Барселоне пружио сјајну партију постигавши 24 поена уз четири скока, што је, ипак, било довољно само за частан пораз. У утакмици са Панатинаикосом постигао је десет поена, док је бриљирао против Олимпијакоса са 14 поена, девет асистенција и пет украдених лопти у, вероватно, најбољој партији од како је дошао у Грчку.
На позицији центра минутажу деле Димитриос Мавроидис и бивши играч Цибоне Џаред Хоман, који у игри проводе просечно двадесетак минута и, у принципу, дају чврстину одбрани Марусија. Иако се у Цибони и није баш најбоље снашао, Хоман је био један од главних играча у победи над Панатинаикосом, јер је уз седам скокова постигао и 13 поена.
Мавроидис је, пак, одиграо добро против Барсе, 12 поена и шест скокова, док је прилично подбацио против Панатинаикоса. У победи над Олимпијакосом допринео је са 11 поена и осам скокова.
Највећа нада клуба је, свакако, крило Пет Калатис, који је у Маруси дошао право са Сент Џозеф колеџа, од кога екипа стандардно добија десетак поена и пет-шест скокова, уз добру одбрану.
За Маруси игра и некадашња велика нада београдског Радничког Стеван Нађфеји, који је у клуб дошао после повреде Левона Кендала. Нађфеји у Европлиги игра по петнаестак минута, махом као замена двојици високих играча.
