Командант Фергусон (други део)

Име Алекса Фергусона данас је синоним за победе и трофеје. После 25 година у Манчестер јунајтеду шкотски стручњак је оборио многе рекорде, из темеља протресао фудбал на Острву, срушио многе традиције и успоставио нове стандарде фудбалске игре.

Ипак, није од почетка све штимало шкотском стручњаку који је 6. новембра 1986. године преузео врућу клупу тадашњег "успаваног џина" Манчестер јунајтеда.

Прва ствар коју је Фергусон приметио када је дошао у нови клуб било је физичко стање поједних играча. Приметио је да фудбалери попут Мекгарта, Вајтсајда и Робсона превише конзумирају алкохол и да је њихова форма незадовољавајућа. Већ тада је било јасно да ће му први задатак бити да успостави строгу дисциплину у клубу.

У тренутку када је преузео Јунајтед, "ђаволи" су били на 21 месту на табели. Фергусон је на свом дебију изгубио утакмицу против слабашног Оксфорд јунајтеда, док је у наредном мечу Манчестер ремизирао са Норвич ситијем.

Трећи меч је тек био срећан за Фергусона, јер је ту шкотски стручњак уписао прву победу. То се догодило 22. новембра 1986. године, када је Јунајтед на свом стадиону савладао Квинс парк ренџерс са 1:0. Дебитантску сезону Фергусон је са Јунајтедом завршио на разочаравајућем 11. месту.

Већ наредне сезоне Фергусон са Јунајтедом заузима другу позицију, иза великог ривала, Ливерпула. "Ђаволи" су могли и да се оките првом титулом да нису очајно почели сезону. Занимљиво је да је тек у тој сезони Фергусон први пут сам бирао појачања, тако да су у клуб дошли Стив Брус, Вив Андерсон, Брајан Меклер и Џим Лејтон.

Јунајтед није наставио у истом ритму, већ је из сезоне у сезону имао велике осцилације. Било је јасно да тим има потенцијал, али никако није успевало да екипа изазове тада непрокосновени Ливерпул.

Прва сезона која је наговестила да ће од успаваног гиганта Манчестер постати фудбалски титан била је 1989/90, када су "ђаволи" узели ФА Куп и изборили пласман у Куп победника купова. У сезони када је Црвена звезда крчила пут ка титули европског шампиона, Фергијеви момци су ређали противнике на путу ка другом европском трофеју.

У финалу Купа победника купова које је одиграно у Ротердаму, Манчестер јунајтед је савладао Барселону и, после титуле Купа шампиона, освојене 1968. године, ово им је био други еворпски трофеј.

Тријумф је био важан и за Фергусона, коме се неколико пута пре тога дрмала столица у Јунајтеду.

Постојало је неколико преломних тренутака у каријери Алекса Фергусона који су одредили судбину шкотског стручњака, па и целог Манчестер јунајтеда. Можда и најважнији моменат у вођењу овог тима за Алекса Фергусона је био довођење Ерика Кантоне у екипу.

После освајања европског трофеја јасно је било да је наредна ствар која би задовољила апетите армије навијача шампионска титула у домаћем првенству. Један разговор Алекса Фергусона са менаџером Лидса Хауарда Вилкинсона заувек је променио односе снага на Острву.

У том разговору договорено је да Ерик Кантона пређе у редове Манчестер јунајтеда. Ситуација 21. новембра 1993, пре него што је Кантона дошао у редове "ђавола", није обећавала успех. Јунајтед је тада заузимао десето место на табели, ние победио скоро два месеца, и није се видело светло на крају тунела.

Онда је 26. новембра стигао Ерик Кантона, популарни "краљ Ерик". Од доласка француског нападача, Јунајтед је до краја сезоне забележио 17 победа и шест ремија, што је било довољно да клуб коначно заврши на првом месту. Легендарна победа којом је обезбеђена титула, прва после 26 година, забележена је 2. маја 1993. године против Олдам атлетика.

Алекс Фергусон је коначно испунио задатак због којег је стигао у Јунајтед. Коначно је пробудио "успаваног џина", који је почео доминацију острвским фудбалом.

Наредни кога је Фергусон мудро изабрао да побољша игру екипе био је Рој Кин, који је у Јунајтед тада дошао за рекордних 3,5 милиона фунти. Иако је Фергусон трпео критике због те куповине, од самог старта је било јасно о каквом фудбалеру је реч.

Са Кантоном, Брусом и Кином, Јунајтед је без већих проблема одбранио титулу, а прво место је чувао од првог до последњег кола. Исте сезоне, "ђаволи" освајају и куп, тако да навијачи на Олд трафорду славе дуплу круну. Жетва трофеја Алекса Фергусона увелико је почела.

У време кад је клуб коначно бележио успехе Фергусон је мислио и на будућност Манчестер Јунајтеда. Шкотски стручњак је приметио да њихов градски ривал Манчестер Сити, купује све талентоване младе играче.

Видевши то, Фергусон је одлучио да "ђаволи" крену да окупљају талентоване клинце који би једног дана могли да појачају екипу.

Са сјајним скаутинг тимом у тренинг центар Јунајтеда почели су да долазе клинци који ће неколико година касније харати Острвом и Европом.

Генерација Дејвида Бекама, браће Невил, Рајана Гигса, Пола Сколса, Никија Бата и осталих, стасавала је у омладинском погону Јунајтеда, све под Фергусоновим будним оком.

Тренутак када је та генерација ступила на терен означио је и тоталну доминацију Манчестер Jунајтеда. Ако су некада Безбијеве бебе биле страх и трепет, онда су Фергијеви клинци били ти који су од Манчестер Jунајтеда направили најбољу екипу на Острву.

Уз довођење младих снага, највећа Фергусонова заслуга jе прављење изузетног скаутинг тима, који је свуда по свету тражио играче који ће се уклопити у систем.

Круна скаутинга је долазак Кристијана Роналда у екипу. Португалац је са 17 година из Спортинга прешао у Манчестер Jунајтед, а како је и сам признао, Алекс Фергусон је од њега направио врхунског играча.

Још на старту менаџерске каријере било је јасно да је Алекс Фергусон ауторитативан менаџер који захтева дисциплину од својих играча. Његов тренерски приступ типа "ил' ће бити по моме или летиш напоље" резултирао је одласцима многих играча.

За 25 година Фергијеве владавине, због сукоба са шкотским стручњаком тим су напустили такви играчи попут Гордона Страхана, Пола Мекгарта, Пола Инса, Јапа Стама, Дејвида Бекама, Руда ван Нистелроја, Габријела Хајнцеа, Карлоса Тевеза, па и Роја Кина.

У својој аутобиографији Фергусон је за Страхана написао да је то играч који никада не може задобити његово поверење.

Кад је Јап Стам у питању, холандски дефанзивац који је сјајно играо, постао је жртва сопствене аутобиографије у којој је написао да је Фергусон тражио од играча, када играју мечеве Премијер лиге, да не симулирају прекршаје, а да то раде само када наступају у европским такмичењима.

Фергусон је то доживео као издају, излажење у јавност са договорима из свлачионице, и без гриже савести продао је Јапа Стама.

Колико је холандском фудбалеру тешко пао одлазак говоре и сведочења појединих фудбалера Јунајтеда који наводе да је горостасни Холанђанин плакао "к'о киша", кад му је речено да ће бити продат.

И даље се препричава догађај из свлачионице "ђавола", када је Фергусон повредио Бекама, шутнувши копачку која се налазила на поду. То се десило у једном од многих напада беса шкотског стручњака.

Бекам, који је тада већ постао најпопуларнија личност на Острву оженивши се бившом "спајсицом"  Викторијом, само је могао да ћути док Фергусона не прође напад беса. После тог догађаја 2003. године, и Дејвид Бекам је морао да напусти екипу.

Занимљиво је да је Фергусон током 25 година владавине у Јунајтеду био ривал многим менаџерима. Најдуже ривалство је са Арсеном Венгером, који је на клупи Арсенала 15 година и који успео да, бар на кратко, прекине апсолутну доминацију "ђавола".

Можда и најзанимљивије ривалство Фергусон је имао са Жозеом Мурињом, који је, такође, успео да са Челсијем прекине владавину Јунатеда.

Једном приликом, Фергусон је рекао да га Мурињо подсећа на младог револвераша, који је дошао да изазове старог шерифа. У овом сукобу, изгледа да је стари шериф опет победио.

Занимљив је и Фергусонов однос према медијима. Још није закопана "ратна секира" коју Фергусон има са Би-Би-Сијем.

Све је почело када је британска телевизијска станица, 2004. године, приказала емисију Отац и син, у којој је доведена у питање веза Фергусона и његовог сина, фудбалског агента, у куповини појединих играча.

Сукоб се распламсао и није прекинут чак ни када су званичници Премијер лиге почели да кажњавају тренере и играче који избегавају медије.

Фергусон, који је годинама бојкотовао Би-Би-Си, није се превише потресао због казни. Он је тражио извињење те телевизијске станице због документарца, а иза њега је стао и клуб.

У 25-годишњој владавини Јунајтедом Фергусон је освојио 12 титула Премијер лиге, пет ФА купа, четири Лига купа, десет Комјунити шилдова, две Лиге шампиона, један Куп победника купова и по један европски Суперкуп, Интернационални куп и Фифин Светски куп.

Фергусон је десет пута проглашен за најбољег менаџера Премијер лиге, једном је проглашен за најбољег тренера Лиге шампиона, а 2002. године примљен је и у Кућу славних енглеског фудбала.

За своје успехе у фудбалу Алекс Фергусон је 1999. године добио титулу "сер", тако да је од тог времена у јавности познат као Сер Алекс.

У недељу, 6. новембра било је тачно 25 година Алекса Фергусона у Манчестер Јунајтеду, а клуб му се одужио тако што је једној трибини на Олд трафорду дао име шкотског стручњака. Иако има пуних 69 година глад за трофејима "команданта" Фергусона не престаје. Прича још није готова.