Командант Фергусон (први део)

Данашњи дан представља празник у историји Манчестер Јунајтеда. Пре тачно 25 година на клупу екипе са Олд трафорда дошао је Алекс Фергусон, човек који је заувек променио фудбал не само у Јунајтеду, већ и на читавом Острву па и у Европи.

На утакмици против Сандерленда у суботу, коју је Јунајтед добио са 1:0, на стадиону је уприличено славље на којем је прослављен овај невероватни јубилеј. Пред 76.000 навијача на Олд трафорду свечано је отворен део трибине који ће носити име сер Алекса Фергусона.

После четврт века проведеног на Олд трафорду Алекс Фергусон је Манчестер Јунајтед претворио од успаваног гиганта до клуба који је један од најбитнијих у европским оквирима, а без сумње доминантан на Острву.

Сви се питају како је неко од клинца који је рођен 1941. године у тадашњем предграђу Глазгова постао један од најбољих тренера свих времена. Тек када се "баци поглед" на његов живот, постаће јасно да је последњих 25 година успеха само резултат пет деценија посвећености фудбалу.

Фергусон је један од ретких примера да бивши фудбалер може постати врхунски тренер. Шкотски стручњак је фудбалску каријеру почео у аматерском фудбалском клубу Квинс парк из Глазгова, где је играо на позицији нападача.

Имајући у виду да је тадашњи његов клуб био у аматерском рангу, Фергусон је морао да додатни посао ради на бродоградилишту. Иако је на 30 утакмица постигао 21 гол, Квинс парк је Фергусона проследио Сент Џонсону.

И у новом клубу 19-годишњи Фергусон је наставио да тресе мреже, али није успео да се избори за статус стандардног првотимца. Тада је Фергусон затражио и трансфер, а једно време је чак размишљао и да емигрира у Канаду. Да се то десило фудбал би сигурно био на губитку.

Ипак, судбина је хтела да његов тадашњи клуб не потпише уговор са нападачем који је био мета прелазног рока, тако да је тадашњи тренер  Сент Џонсона морао да стави Фергусона у тим против Ренџерса. Фергусон, који је тада имао 23 године, на том мечу је постигао хет-трик који је одредио његову даљу судбину у фудбалу.

Убрзо после тога Ферги прелази у Данфермлајн где први пут у животу потписује професионални уговор. У другој сезони за овај клуб Фергусон је на 51 утакмици постигао 45 голова, и поделио је са Џоом Мекбрајдом из Селтика, титулу најбољег стрелца првенства.

После тога Фергусон прелази у Ренџерс, али тамо му нису цветале руже. Фергусон је означен као највећи кривац за примљен гол у финалу шкотског Лига купа против Селтика 1969. године, и пребачен је да игра за други тим. Постојала су нагађања је Фергусон био жртва дискриминације, јер му је жена, Кети Холдин, била католикиња, али он је одбацио те наводе.

Наредна станица у играчкој каријери Фергусона био је Фалкирк, где је на крају завршио као играч-тренер, али то је трајало само док Џо Прентис није преузео улогу менаџера у тиму. Играчку каријеру Алекс Фергусон завршио је Еир Јунајтеду 1974. године.

Тренерски занат Алекс Фергусон је "испекао" у Ист Стирлингу, где је на место менаџера постављен у јуну 1974. године. И тај посао је био аматерски, а Фергусонова плата износила је 40 фунти недељно. У каквом је стању била екипа коју је Фергусон преузео најбоље говори податак да у то време у тиму није било голмана.

Већ ту су се видели обриси у какву ће врсту тренера Алекс Фергусон израсти. Фергусон је од тада инсистирао на дисциплини, а један од фудбалера тог клуба, Боби Мекали овим речима је описао свог тренера: "У животу се никога нисам плашио, али Фергусон је од почетка био застрашујући лик".

Ипак, Фергусон се није дуго задржао у овом клубу. Већ у октобру исте године он преузима Сент Мирен, екипу која се такмичила у нижој лиги од Ист Стирлинга, али који је био већи клуб од претходног који је штоксти тренер водио.

У овом клубу Алекс Фергусон први пут је показао о каквом се тренерском потенцијалу ради. Када је у октобру 1974. године преузео Сент Мирен, тај клуб се налазио у Другој дивизији (трећој лиги), и који је у просеку гледало 1.000 људи.

После три године ова екипа је била првопласирана у Првој дивизији (другој лиги). Успех је још већи ако се дода податак да је просечна старост овог тима био 19 година.

У истоји ће остати упамћено да је Сент Мирен био једини клуб који је икада отпустио Алекса Фергусона. То се није десило због лоших резултата, јер њих није било, већ поремећени односи са менаџментом клуба.

Фергусон је тражио за своје играче веће плате, а био је под истрагом да је фудбалерима илегално исплаћивао додатке на плату.

Индустријски трибунал, који је у Шкотској био надлежан за све тужбе између послодаваца и запослених, спору са Сент Миреном, пресудио је против Алекса Фергусона.

За време суђења председник Сент Мирена је тврдио да је Фергусон безначајан, незрео, и да не поседује менаџерске способности. Председник клуба није ни слутио колико је погрешио.

Тек недавно се испоставило да је овакав однос Сент Мирена према Фергусону проузрокован интересовањем Абердина за његове услуге, и покушајем да заобиђе да плати одштету у ангажовању овог стручњака.

Прилику да покаже свој пун потенцијал Фергусон је добио у Абердину, који је преузео у јуну 1978. године.

У то време север Шкотске се убрзано развијао. Нафта која је откривена близу обала тог дела земље направила је од Абердина важан индустријски град. Развој града пратиле су и амбиције да клуб, са истим именом, коначно изазове великане из Глазгова, Ренџерс и Селтик.

Иако је већ четири године био у тренерским водама, када је преузео Абердин, 37-годишњи Фергусон је био тек коју годину старији од појединих играча, тако да је имао доста проблема да наметне свој ауторитет.

Абердин, који је сезону раније завршио на другом месту, у Фергусоновој првој сезони био је тек четврти.

Клуб је имао стрпљење за Фергусона и то им се на крају исплатило. Прва титула освојена је 1980. године, и то је било први пу да је неко прекинуо петнаестогодишњу доминацију Ренџерса и Селтика. Сам Фергусон је признао да је овај успех ујединио екипу, и да је он коначно задобио поштовање код играча.

Одмах после великог успеха Фергусон је коначно наметнуо свој ауторитет и строги начин вођења екипе. У Абердину је задобио и надимак "бесни Ферги" (Furious Fergie).

Шкотски стручњак је често кажњавао играче, а једном казнио играча Џона Хјуита јер га је претекао колима на улици. Такође после једног полувремена које су лоше одиграли Ферги је у свлачионици на играче бацио посуду у којој је стајао чај.

Занимљив је и начин на који је Фергусон уједињавао екипу. Он је по медијима често критиковао Шкотски фудбалски савез да је наклоњен великанима из Глазгова, Селтику и Ренџерсу, и код својих фудбалера стварао је такозвани "опсадни менталитет", који подразумева ситуацију у којој су сви против њих.

Овај став дао је сјајне резултате, тако је Абердин 1982. године освојио Шкотски куп, док је шампионске титуле освојио још 1984. и 1985. године.

Фергусон је са Абердином направио и сјајан резултат у Европи, када је 1983. године освојио Куп победника купова. Пред Абердином су тада падали Сион, Динамо из Тиране, Лех Познањ, затим минхенски Бајерн, белгијски Ветершеј у полуфиналу, док су у финалу савладали Реал.

Исте године Абердин узима и европски Суперкуп, победивши у двомечу немачки Хамбург. И наредне сезоне Абердин је под вођством Фергусона сјајно гурао у Европи, али је у полуфиналу заустављен од Порта.

Већ тада је Фергусон добијао понуде енглеских клубова, али их је редом одбијао. Прво је одбио понуду Вулверхемптона, затим Тотенхема и Арсенала.

Тек када је добио понуду Манчестер Јунајтеда Фергусон се није пуно размишљао. Шкотски стручњак 6. новембра преузима "ђаволе" и магија на Олд трафорду почиње.

Ускоро наставак