Преминуо Герд Милер

Нападач минхенског Бајерна је освојио са Немачком Европском првенство 1972. године (са екипом која се сматра вероватно и најбољом коју је Немачка икада имала), потом је освојио Светско првенство 1974. године.

Са баварским клубом је три пута у низу освајао Куп шампиона средином седамдесетих година (са два, такође, легендарна тренера – Удом Латеком и Детмаром Крамером).

Поред тога освојио је и четири, тада још увек младе Бундеслиге, као и четири Купа Немачке.

Постигао је 365 голова у Бундеслиги, одигравши 427 мечева, а његов рекорд од 40 голова у једној сезони тек је прошле сезоне оборио Роберт Левандовски, наравно такође са Бајерном. Седам пута је био најбољи стрелац Бундеслиге.

На 62 утакмице које је одиграо за Немачку постигао је укупно 68 голова.

"Бајерн из Минхена оплакује одлазак Герда Милера. Наш свет данас стоји. Клуб и сви његови навијачи тугују због смрти Герда Милера, који је у 75. години преминуо у недељу", навео је минхенски клуб у саопштењу.

"Данас је тужан дан, црни дан за Бајерн и све његове навијаче. Герд Милер је био најбољи нападач у историји. Био је и дивна особа", навео је председник Бајерна Херберт Хајнер.

"Ми смо уједињени у дубоком болу са његовом супругом Уши и његовом породицом. Без Герда Милера, Бајерн не би био клуб који сви данас волимо. Његово име и његова успомена живеће вечно."

Милер је постигао 14 голова на два Светска првенства, а у 1972. години постигао је 85 голова у 60 мечева колико је одиграо.

Ово је био светски рекорд све док Меси није погодио 91 пут у 69 мечева 2012. године.

"Рекорди ми не значе превише, али ако неко заслужује да ме превазиђе, онда је то Лионел Меси", рекао је тада Милер.

Са надимком Бомбардер (Der Bomber, односно прецизније Der Bomber der Nation – Бомбардер нације), дуго је био најбољи стрелац једне од најуспешнијих селекција које светски фудбал има. Његов укупни голгетерски учинак престигао је Мирослав Клосе 2014. године.

Његов најважнији гол вероватно је био онај у финалу Светског првенства 1974. године, када је управо на Олимпијском стадиону у Минхену погодио за победу од 2:1 против изабраног тима Холандије.

Након финала Мундијала 1954. године, када је Немачка савладала Мађарску у Швајцарској, тадашњи помоћник Сепу Хербергеру, а сада селектор Хелмут Шон предводио је Немачку до друге титуле шампиона света, а још једне освојене у директном окршају са тимом који се сматра једним од најбољих у историји (што, у оба случаја, и те како има утемељења у приказаном).

Ова, толико важна и велика утакмица, уједно је била и последња коју је Герд Милер одиграо за Die Mannschaft.

У Бајерн је, овај рођени Баварац, стигао 1964. године, а тиму је помогао да наредне године избори пласман у Бундеслигу (основану на почетку шездесетих година).

Бајерн тада још није био гигант какав је потом постао. Пре Другог светског рата, иако је Бајерн освојио прву титулу са Аустријанцем Рихардом Коном Домбијем, Шалке и Нирнберг су били најуспешнији клубови у Немачкој у којој се, уосталом, играо лошији фудбал него у Аустрији.

У првој сезони у Бундеслиги Милер је постигао 15 голова на 33 утакмице. Никада није имао лошији учинак од тога.

Након Бајерна прешао је у екипу Форт Лодердејл Страјкерс, која се такмичила у тада веома атрактивној америчкој Ен-Еј-Ес-Ел лиги (у којој су, између осталих, играли и Пеле, Франц Бекенбауер, Јохан Кројф, Јохан Нескенс, Џорџ Бест…).

Напустио је Бундеслигу 1979. године, а још увек се нико није ни приближио његовом укупном броју постигнутих голова у немачком клупском фудбалу. Роберт Левандовски је најближи, са 278 голова.

Милер се повукао 1981. године. Живот после фудбала, како неретко бива, није му пријао у пуној мери.

Убрзо је почео да се бори са алкохолизмом, али је са зависношћу успео да се избори, између осталог и уз помоћ минхенског Бајерна.

На почетку друге деценије 21. века дијагностикована му је Алцхајмерова болест.

Милер, који је у априлу 2019. године уврштен у Дворану славних немачког фудбала, последњи пут се у јавности појавио 2013. године.

Награду је уместо њега примио Пол Брајтнер.