Рођени ратник и велики шампион – Михајловић тренер године

"Он у себи има ДНК победника. Један од ретких стручњака који већ годинама са успехом ради у Серији А, а није Италијан. Прошле сезоне је у Болоњи немогуће учинио могућим. Никоме није било јасно како једна прежаљена екипа, ођедном, пуца од самопоуздања, зрачи идентитетом и плени достојанством. Одговоре су нашли на српском језику", овако је ФСС почео представљање чувеног Михе.

"Клуб који је био на ивици амбиса сачувао је испадања у нижи ранг и довео га на праг Лиге Европе. И пазите. Једно је спасити екипу на једвите јаде, а потпуно друго спасити је у великом стилу, коло пре краја са тридесет освојених бодова у седамнаест одиграних кола. Више од Интера и Лација, тек за бод или два слабије од Јувентуса, Наполија, Роме и Милана, победивши Интер и Наполи, и освојивши десето место на крају првенства. И то са троструко слабијим и јефтинијим тимом од свих горе наведених."

Михајловић је проглашен за најбољег тренера у години у којој води тешку борбу са леукемијом, па није ни чудо што је његово присуство у Народном позоришту изазвало велико одушевљење.

"Довољно да му Болоња укаже ново поверење и да му поклони срце у још једној, овога пута његовој најважнијој борби. Победиће, јер то је он. Како сам рече: 'рођени ратник из земље у којој нисте чврсти зато што желите, већ зато што морате да преживите."

Шеф стручног штаба Болоње се захвалио на признању, рекао је да поносан што је Србин и што су његови сународници препознали труд који свакодневно улаже.

"Обећао сам, нећу да плачем. Желим да изразим велику захвалност за ову почаст. Бити најбољи тренер Србије и бити изабран од ових људи, Срба, за мене ништа нема већу важност од тога. То је за мене највеће признање које сам могао да добијем у досадашњој каријери", рекао је Михајловић.

Легендарни фудбалер Црвене звезде, Лација и миланског Интера честитао је јубилеј Фудбалском савезу и захвалио се свим добрим људима који су му показивали љубав током најтежег периода у животу.

"Сигурно је да сте ми дали велику снагу и да без вас, без ваше помоћи, било би много теже да пребродим оно што сам пребродио. Велика ствар коју никада нећу моћи да заборавим. Живим мање-више 30 година у Италији, али сам увек био и остаћу Србин. Надам се да вас никад нисам разочарао и да сам, уз своје добре и лоше стране, увек представљао Србију на најбољи могући начин. То ћу и даље да наставим."

На крају, честитао је и свом куму Дејану Станковићу што је постао тренер Звезде.

За најбољег играча проглашен је Душан Тадић, док је први пут додељена и Златна лопта у женском фудбалу – припала је Виолети Словић.