Партизан победио Астану – и шта сада?

Партизан није радио ништа што, мање или више, и иначе није радио у Лиги Европе ове сезоне, па и у Суперлиги Србије. Само је то радио доста растерећеније, а у складу с тим је и изведба добила ону успешност која обично настаје у околностима смањеног притиска резултата.

У отварању напада црно-бели су се ослањали на доста класичну ротацију екипа које играју са два централна (задња) везна, у којој се, на страни лопте, један од њих спушта као бек у полупростору или на боку. Бек пење, бочни нападач се увлачи између линија као офанзивни везни фудбалер.

У Партизановој варијанти, а у случају преноса лопте на другу страну, бек на контрабоку остаје ниже како би могао да добије пас и онда сам иницира прогресију.

Тајминг ове ротације можда није увек био идеалан – Партизанова структура је умела да буде благо статична и лења – али је и такав био више него довољан за овакво издање Астане.

Још један образац из фасцикле „уобичајених" могао је да се види већ на самом почетку меча. У тренутку када бочни фудбалер, углавном бек (дакле, углавном...), одиграва пас унутра ка везном играчу, један њихов саиграч креће са нападањем дубине, а пас добија од везног фудбалера који лопту шаље практично без гледања.

Многи ово називају „италијанском дубином", управо зато што се у Италији и масовно користи. У случају Партизана, Здјелар је тако избацио Зорана Тошића у простору из кога се изродила ситуација у којој је Садик два пута шутирао, једном погодивши и стативу.

Партизан је доминирао у првом делу меча, али је у наставку Астана учинила да се и њено присуство осети на терену.

Српски тим им је у овоме много помогао, демонстрирајући једну негативну особину коју смо могли да видимо у сијасет европских и домаћих мечева ове сезоне. Наиме, Партизан пати од озбиљног дефицита интензитета у високој и средњој зони када је противник у поседу.

Носилац лопте који има време и простор да донесе одлуку и да је онда на миру изврши на терену много је опаснији од противника који за све то мора да се избори. Са Садиком и Сумом у првој линији Партизан напросто допушта превише противнику, али је сличан случај био и са неким другим конфигурацијма фудбалера у домаћем првенству. Ово указује на систематски, а не кадровски проблем, који би у складу с тим и ваљало решити.

До тад, овај проблем у мечу са Астаном можемо приписати управо самој природи меча са Астаном, који није имао изражени такмичарски карактер. Уз то, средина децембра је период када фудбалери из Србије, који су са припремама почели у раном јуну, генерално имају објективан проблем са депоима енергетских резерви.

Партизан је, са осам освојених бодова, имао успешну европску јесен, иако она неће бити продужена и на европско пролеће. Вреди, само, ствари поставити у перспективу.

Од 2009. до 2015. године Партизан, једини учесник европских такмичења из Србије, није имао нити једну победу у Лиги шампиона или Лиге Европе. И те 2009. године у снежном Београду поражен је Шахтјор, у мечу без икаквог резултатског значаја (Шахтјор свакако прошао, Партизан свакако испао).

Онда је Партизан савладао АЗ Алкмар у Београду у Лиги Европе 2015. године, покренуо низ добрих резултата и до краја стигао до чак девет бодова (рекорд једног клуба са ових простора) и поново није успео да прође у нокаут фазу Лиге Европе, јер је поражен у Београду од Аугзбурга истим резултатом којим је и савладао немачки тим у првом мечу (1:3).

Две године касније, са осам освојених бодова у групи са Јанг Бојсом који је водио Ади Хитер, сада тренер Ајнтрахта из Франкфурта, Динамом из Кијева и Скендербегом, црно-бели стижу до „златног руна" свих клубова са ових простора, а то је пролеће у Европи.

Дакле стандарди су драстично подигнути. Успех и неуспех немају исти значај сада и пре шест-седам или више годинa. Тада је било незамисливо да Партизан, или било који други клуб са ових простора, одигра меч као овај са Астаном. Макар не у улози доминантног протагонисте...

Ово истичемо јер је, у оценама које ће неумитно уследити у периоду рекапитулације који је пред нама, резултат не сме да буде примаран параметар. Он је варљив, а, видели смо, "добар резултат" и "лош резултат" имају временом доста другачију конотацију.

Игра, приказано или не на терену, мора бити основ расуђивања. Црно-бели су играли неке спектакуларне и неке гранично очајне партије. Материјала за анализу биће јако пуно за оне који се усуде тиме да се баве...