Да ли је нестала магија "Маракане"

Све је било као некада, реке људи сливале су се ка стадиону "Рајко Митић". Песма навијача чула се са сваког ћошка. Екипа РТС-а стрпљиво је прилазила "Маракани". Како смо бивали све ближе тако је било приметно све веће присуство полиције. Срећом, нису имали посла, мирно су стајали на видном месту, чисто да се њихово присуство примети.

Одједном је испред нас блеснуо у пуном сјају стадион "Рајко Митић". Ми смо стигли три сата пре почетка меча, тако да још није било публике у великом броју. Редари и остало особље стадиона ужурбано је ишло на своје место.

Испред новинарског улаза колега Душан Албијанић и ја обавили смо формалности и брзо се нашли у боксу РТС-а, у којем нас је већ чекао коментатор Немања Матић, који је обављао последње припреме пред пренос. Уследио је састанак са представницима Уефе, и све остало што претходи главном догађају.

Све је подсећало на много пута виђена дешавања на нашем највећем стадиону. Сва позната лица била су ту. Од Звездиних легенди до пријатеља клуба и наравно представника "седме силе".

Деловало је као да је она магија ту. Препричавали смо старе успехе Звезде, неизоставан је био дуел против Бајерна давне 1991. Свако од нас је из свог угла видео тај догађај.

Тај дуел још као средњошколац посматрао сам са "севера". То је била нека друга димензија. Звезда је имала вансеријски тим, много уигранији. Годинама је био заједно, а само је временом ојачаван. Стицао је искуство и те 1991. године све коцкице су се сложиле и црвено-бели су засијали у пуном сјају.

Један колега присетио се да још увек на тераси у саксији одржава бусен са "Маракане" који је извадио тог дана. Није могао да се сети како се њега докопао и како га је изнео са стадиона, али зна да га и дан данас са великом пажњом одржава.

На коментаторском месту Немања Матић је поређао све ствари на своје место. Каже то је талија. Ова торба седи на том месту. Тај и тај папир са леве, ова два са десне стране. Да, и ово мора да стоји испред, одмах поред миксете. Монитори, један са леве, један са десне стране – како би имао пун поглед на терен и на семафор. Дакле, све је било на свом месту.

Колега Душан Албијанић спремао се за укључење са стадиона, кратко се подсетио свега и кренуо ка терену, где га је чекао преостали део наше екипе спреман за укључење уживо у програм.

Како се ближио почетак меча, тако је узбуђење расло. Сви смо се надали неком чуду, магији. Међутим, чудо је изостало, али не и магија.

Навијачима Бајерна није било јасно како и зашто наши не одустају од песме, ни на 3:0, ни на 4:0, па ни на 6:0. Већ само јаче и јаче, у једном моменту цео стадион пева, стварно незаборавна слика, која не може да се опише, већ мора да се доживи.

Навијачи нису штедели дланове и грла. Од првог до последњег минута чула се песма. Чак и после меча, више од пола сата трајало је громогласно навијање са "севера".

После утакмице тражили смо кривца. Ипак, мислим да кривца нема. Противник је једноставно био бољи и јачи. Није дозволио Звезди да ношена сјајним навијањем блесне и направи велико изненађење.

Дакле, магија је остала, иста она лица која су била ту и кад се славило и кад се Звезда издизала из пепела и даље су ту.

Остаје "само" да дочекамо да се коцкице поново сложе...