Неки нови клинци

Иако иза себе имам коментаторско искуство са три Светска и два Европска шампионата, ову наизглед мирну фудбалску година углавном обележавају преноси Лиге шампиона, бар што се мог посла тиче. Али, само наизглед.

Светских и Европских првенства је било, итекако на РТС-у, а имао сам част да их испратим све, и искрено уживао сам. Коментарисао сам Светско првенство за даме у Француској, друго у каријери, и било је интересантно.

Међутим, о женском фудбалу ћу другом приликом. Ово је прича о младим фудблерима, онима који стасавају и онима који су већ стасали. И све смо их видели на нашим програмима.

Преносили смо Светски куп за играче до 20 година у Пољској, Европско првенство за фудбалере до 21 године у Италији и Сан Марину и Светско првенство у Бразилу за кадете, то јест играче до 17 година. И управо ћу шампионатом планете за седамнаестогодишњаке, који је управо окончан, почети ову серију прича о момцима који долазе.

Титулу шампиона света освојио је Бразил, домаћин турнира који је у финалу победио борбене Мексиканце са 2:1 после преокрета.

Интересантно је да су Бразилци у полуфиналу победили Французе, иако су после 13 минута губили са 2:0. На крају је било 3:2 и већ тада се знало да су у финалу пре финала са Француском домаћини практично освојили титулу.

Мексиканци јесу били борбени и храбри током турнира, међутим Бразил је показао класу у финалу и са свих седам победа дошао до четврте титуле првака Света до 17 година (прве од 2003.), док су Мексиканци остали на два трофеја, а ово им је био и други пораз у финалима у последњих шест година.

У претходне три седмице гледали смо леп и интересантан фудбал на Светском првенству за кадете, на којем су се у прошлости доказилави играчи попут Роналдиња, Тонија Кроса, Сеска Фабрегаса, Карлоса Веле, Ђованија Дос Сантоса, док су пре само две године на Светском купу у Индији Енглези освојили прву титулу предвођени већ сада великим звездама светског фудбала, Џејдоном Санчом, Филом Фоденом, Калумом Хадсоном Одојием...

Јасно је зашто је управо за ово Светско првенство владала највећа пажња свих најзначајнијих скаута из водећих светских клубова, али и великог броја менаџера који су на време резервисали авионске карте и смештај у Бразилу.

Дошли су да виде у ком смеру се развија фудбал. Дошли су да виде момке који више нису деца, иако неки од њих имају само 15 година. Дошли су да виде будуће асове и звезде, неке нове клинце.

А Бразил их има десеторицу и ко зна ко је ту све седео на клупи, те није добио шансу да се докаже. А имаће је засигурно. И свако ко је пратио турнир могао би се заклети да ће бар петорица постати вансеријски фудбалери.

Бразил

Фудбалер који је на мене оставио посебан утисак током Светског првенства је десни бек Бразила Јан Коуто, 17-годишњак из Корићибе којег одликује пре свега брзина, борбеност, одлична пас игра, тачан је приликом додавања и не греши често, има фантастичан осећај за простор и убацивање иза леђа противничке одбране, а има и диван центаршут који му је омогућио три асистенције на Светском првенству.

Јан Коуто, иако десни бек, био је прави лидер тима, а селектор Барзила Гилјерме Дела Деа у кључним тренуцима мечева прекомандовао би га на десно крило, и ту је Јан Коуто правио разлику на сваком мечу.

Ликом подсећа на Бебета, игром на Данија Алвеса и Марсела, врло је продоран и конкретан по страни, воли да игра високо на противничкој половини и уме да сачува лопту, а има и одличан преглед игре, дриблинг и у одбрани затвара врло добро.

Десетка Бразила на овом Светском првенству - Жоао Пеглоу. Снажан везни фудбалер са невероватним осећајем за убациванје из другог плана, са добрим дриблингом и сјајним ударцем са дистанце. Он је већ сада велика звезда у домовини, наступа за Интернасионал, има добар преглед игре у завршној трећини и био је прилично мотивисан и борбен на шампионату. Код оваквих фудбалера је граница танка - често се у одсудним тренуцима сакривао и није прилазио по лопту, иако знање има. Момак има ниско тежиште, добар је дриблер, одличан на лопти, брзо мења место, одлично укршта... Да ли му је недостајало снаге у финишу мечева, или је притисак био превелики за овог момка од којег се много очекује, остаје питање за Селектора Деа. Или ће постати нови лидер Бразила, или ће бити још један велики таленат који није доказао свој потенцијал. Код таквих играча нема средине. На Светском купу је дао три гола.

Десно крило Бразила - Габријел Верон. Када крене у продор, током коментарисања утакмица често ми је долазила мисао коју сам изговарао у микрофон - "Колико је само брз овај момак!" И не само што је брз, он је брз са лоптом, одлично пробија, конкретан је. Класично десно крило, које често улази и у средину (са лоптом) па залама, дрибла, шутира... Екипе које играју на контру и брзу трансформацију сањају о таквом фудбалеру. Снажан је и има ту црту бразилске фудбалске дрскости - "идем до краја и ништа ме не може зауставити".

Питање је који клуб ће га изабрати и довести у Европу, где би требало да се ради на његовом развоју и усавршавању. Верон је фудбалер Палмеираса, има 17 година и такође је дао три гола на Светском купу.

Центарфор Бразила - Кајо Жоржи. Модерна деветка. Момак који уме са лоптом. Дао је пет голова на турниру и други је стрелац Светског купа. Спушта се по лопту, трчи и прилази, отвара простор а када добије лопту у ноге, брзо се окреће и још брже размишља шта даље са њом.
Има фантастичан преглед игре, брзо остравља лопте за везисте, одлично је спушта главом за крила, има прецизан ударац и у гол шансама не паметује.

Кајо наступа за Сантос, има велико самопоуздање, добро се креће, брз је, уме да се загради, снажан је у дуелу са вршњацима. На путу до профи фудбала, мораће да ради на физичкој снази, међутим како стручњаци воле да кажу, момак има знање у ногама и делује убедљиво.

Леви бек Кабрал - традиционално за бразилске леве бекове носио је број шест на дресу, поуздан у дефанзиви, има разоран ударац са дистанце, дао је један гол на првенству, има добар ценаршут, поникао је у Сао Паулу и одиграо је свих седам мечева на турниру. Има 16 година и огроман потенцијал.

Мексико

Мексико је играо чврсто и организовано, били су максимално дисциплиновани и концентрисани, тако да су се у њиховој игри највише истакли штопери Алехандро Гомез и Виктор Гузман. Ефраин Алварез који наступа у Лос Анђелес Галаксију дао је четири гола на турниру, један прелеп против Холанђана у полуфиналу из слободног ударца, али у финалу против Бразила, фудбалски речено, није га било нигде.

Мексико је после пенала победио фаворизоване Холанђане, актуелне Европске шампионе, уз много среће, захваљујући свом голману Едуарду Гарсији.

Међутим, 16-годишњак из Пачуке, Брајан Гонзалес који је дао и гол у финалу против Бразила, врло је интересантан фудбалер. Можда не делује толико конкретно и убедљиво у навали, али овај крилни фудбалер је, како то тренери воле да кажу "момак је који иде до краја - гладан успеха и победе". Чврст у дуелу, борац за сваку лопту, опет реч тренера - "захвалан"'. Уз праву надоградњу и добар рад, Мексико би могао добити оно што сваки тренер жели - крило које изгара за сваку лопту.

Француска

Најкомплетнија репрезентација на турниру. Тим је селектирао Жан Клод Жунтини, а највећи пех им је то што су већ у полуфиналу морали на Бразилце. Водили су са 2:0 - изгубили са 3:2. До тог меча примили су само један гол у такмичењу.

Прва звезда Француза је Адил Аушиш - фудбалер који је летос на Европском првенству за кадете у Републици Ирској био први стрелац са девет голова. Многи га виде и као наследника Зинедина Зидана, момак има невиђен пас за крила и нападаче (неки воле да кажу "тајминг"), потом све види када крене у продор, конкретан је у завршници, убацује се одлично из другог плана, али и често уме да ,,претера'' у солирању. Зна да сакрије лопту, међутим Французи су се у прошлости опекли са Насријем и Беном Арфом од којих се много очекивало, те се сада са овим момком ради конкретније и буквално га "пажљиво припремају за највећу сцену" јер нема сумње да је момак прави бисер. Дао је само један гол на турниру, али је имао и неколико невероватних асистенција.

Десно крило - Исак Лихаџи. Дете Олимпика из Марсеља за чији је први тим већ дебитовао. Дугоног, невероватног дриблинга, одлично мења путању и залама са лоптом у ногама. Најопаснији је искоса на ивици шеснаестерца, где је пребрз за противничке дефанзивце... Рекло би се има све. Време ће показати да ли је спреман за велика дела, јер Французи у свакој млађој селекцији изнедре по неколико брзих и снажних крила.

Калимуендо Муинга и Натаниел Ембуку. Обојица су дали по пет голова на турниру, од укупно 22 гола колико су Французи постигли на Светском првенству. Нападачи. Брзи, експлозивни, ниски, обојица траже лопту у простор... Калимуендо Муинга наступа за Пари Сен Жермен и већ даје голове у омладинској Лиги шампиона (за играче до 19 година), док је Ембуку већ дебитовао за први тим Ремса. Брзо укрштају, мењају места, траже лопту, не плаше се, али пре свега траже простор да истрче и не греше много.

И коначно, долазимо до двојице момака који су уз Јана Коута, десног бека Бразила, оставили највећи утисак на мене.

Централни везни играчи Француске - Наиру Амада из Јувентуса и Енцо Мило из Монака.

Амада је дугоноги везиста који све купи и чисти на средини терена. Доминантан. Има невиђену могућност да осети игру и пас ривала, увек близу лопте, обавља тешке и прљаве послеове на средини терена али елегантно, захваљујући снази и спремности. Добар је у организацији напада, лепо преноси тежиште игре на противничку половину, има тачан пас и не компликује. Има лак корак и све види са лоптом у поседу.

Енцо Мило. Не памтим да сам у скорије време видео тако креативног, спремног и захвалног фудбалера у млађим категоријама. Момак је феномен, све ради у покрету, а креће се као пантер по терену. И непрекидно трчи, али грациозно као играчи старе школе француских фудбалских уметника. Када преда лопту, одмах се отвара у простор да опет одигра пас или је прихвати и изнесе и све у трку са константним променама правца, са константним извлачењима на страну. Неуморан на средини. Зна како се игра дупли пас. Брзо размишља и још брже се ослобађа лопте и у томе уме и да погреши, али одмах је близу лопте и све исправља.

Ипак, та његова кретња - као предатор, мачка која лови плен, он на терену лови пасове ривала и одмах потенцира брзе контре. Питате се сигурно, како су Французи изгубили од Бразила у полуфиналу, иако су водили са 2:0 после 13 минута игре?

Можда је у питању била и грешка селектора Жунтинија који је од старта захтевао жесток ритам и висок пресинг, те су чак тројица фудбалера изнета са терена због грчева у последњих 15 минута. Једноставно, од старта су играли високо на противничкој половини, а у том пресингу је доминирао управо Енцо Мило - један од момака који нису завршили меч због премора, тако да су Французи су у последњих 30 минута примили три гола.

У борби за треће место декласирали су Холандију са 3:1, а сва три гола за Фарнцуску дао је Арно Калимуендо Муинга. Напомињем и да су Французи у четвртфиналу декласирали Шпанију са 6:1! Дефинитивно је полуфинале између Бразила и Француске било и право одмеравање снага на овом Светском купу и финале пре финала.

Холандија

Два имена, два нападача. Сонтје Хансен из Ајакса, први стрелац Светског првенства са шест голова и центарфор Манчестер ситија Џејден Браф који је дао два гола у такмичењу.

Хансен је крило које често улази у средину, одличан је дриблер, има велико фудбалско знање и самопоуздање (изданак Ајаксове школе), међутим против Мексика је у полуфиналу био потпуно затворен и није преузео одговорност.

Џејден Браф стасава у Манчестер ситију и ту се види разлика, али тај момак још увек није сазрео, превише солира, као да је осећао превелико оптерећење и желео да се наметне као прва звезда и лидер тима и оправда такав положај и статус у екипи, међутим није успео у томе!

Централни везни Челсиза, Јан Матсен такође није правио разлику на терену, док је Јури Регир,  везиста, показао велику борбеност, поготово у дефанзиви где је као централни везни оставио понајбољи утисак на турниру, и када бих правио идеалан тим турнира, свакао да би на позицију задњег везног оставио место за високог и снажног Јурија Регира.

Италија

Само једно име, 15-годишљи Вилфред Њонто. Момак стасава у Интеру. Са две године старијим момцима, борио се као лав. Низак растом, али веома брз, експлозиван и спретан, непрекидно трчи и у контрама је убитачан. Нови Обафеми Мартинс. Тако се бар мени чини. Са 15 година, најбољи играч Италијана до 17 година. Треба испратити његов развој, јер има огроман потенцијал.

Сад само треба испратити даљи развој и стасавање ових момака. Пут до самог врха тек је пред њима и ово је најкритичнији период у њиховом сазревању, јер долази време да се опробају са највећима, а ту опстају само најбољи.

Запамтите ипак ова имена. Можда ћемо заједно већ на наредном Светском првенству у Катару уживати у њиховим акцијама и головима, а ја ћу бити поносан и хвалићу се, јер сам као коментатор имао прилику да коментаришем њихове игре још док су били кадети.

Није ли у томе драж?