За напад не морамо да бринемо, али за одбрану...

Противник у полуфиналу биће селекција Норвешке против које, као и у сусретима са много озбиљнијим екипама, одбрамбени део тима мора да се "утегне".

Потврда је стигла и против Украјине у последњем сусрету групе Б у којем су "Орлови" ремизирали резултатом 2:2. Србија је тако завршила циклус на трећој позицији са 14 бодова, три мање од Португалије (17) и гол-разликом 17:17.

Оно што посебно треба да забрине Тумбаковића и све у Фудбалском савезу Србије јесте чињеница да је наш тим примио барем по погодак у свакој од утакмица квалификација. Тимови попут Литваније и Луксембурга тресли су нам мрежу у више наврата – податак којег би се стиделе и много неквалитетније репрезентације.

Алтернатива на критичним позицијама су Немања Милетић, Антонио Рукавина, Стефан Митровић, Немања Милуновић, Филип Костић и Филип Младеновић, па ће бити потребно пронаћи праву комбинацију за преломни део сезоне. Или ископати нека нова решења...

Селектор је против Украјинаца "промешао карте" и у стартној постави нашли су се играчи који су имали мању минутажу – Предраг Рајковић, споменути Родић, Немања Гудељ, Немања Радоњић, Немања Максимовић...

"Свежа крв" донела је нешто ново, пре свега у нападу, али је неуиграност, посебно у средњој и задњој линији често резултирала великим проблемима.

Гудељ јесте одиграо 25. утакмицу у националном тиму, има искуство из више европских лига, само није много пута за партнера Максимовића. Простор између линија, онај из којег настају опасне шансе, Украјинци су успевали да пуне и добијајући такозване друге лопте ишли директно на дефанзивце.

Они су изузетно лоше стајали код првог примљеног поготка – Виктор Циганков се извукао на десни бок, центрирао на петерац, одакле Роман Јаремчук главом погађа за 1:1. Родић је каснио да испрати асистента, штопери Максимовић и Коларов лоше проценили лет лопте, а десни бек Миленковић закаснио да их коригује.

У наставку су успели да се консолидују, без обзира на честе фронталне нападе Украјинаца, али ће њихов задатак поново бити негативно оцењен јер су у самом финишу дозволили нову лопту иза Рајковићевих леђа. Руку на срце, нису имали среће, мада она некад мора и да се заслужи...

Када офанзивни део игре у питању, ту не морамо да бринемо, докле год су у тиму Душан Тадић и Александар Митровић. Нападач Фулама је наставио да решета мреже, постигао 10. гол у квалификацијама и укупно 34. у државној селекцији – врло брзо ћемо га видети на првом месту вечне листе стрелаца Србије.

Асистент му је очекивано био Тадић, погодио га центаршутем у том 56. минуту, али је јасно да се много пријатније осећа када су иза њега Лука Миливојевић, Немања Матић, па и Сергеј Милинковић-Савић. Такође, више воли да игра ближе Адему Љајићу јер су њих двојица способни за креацију коју неки други наши играчи немају.

Одбрамбени играчи, барем у овом формату, задају још један проблем – не понављају се довољно у офанзивним акцијама. С обзиром на то каква му је конституција, од Миленковића се то не може очекивати, па самим тим губимо неколико добрих решења у нападима.

Лева страна је за то вишеструко погоднија. Коларов може да одигра стабилно у централи, али је много конкретнији и плодоноснији уз леву аут-линију.

Репрезентација Србије свакако има довољно квалитетан тим не само да се пласира на Евро, већ и да на њему има значајну улогу. За то је потребно да се "сложе коцкице" које никако да легну на право место.

Следећи месеци ће бити кључни за формирање тима којем ће прва мисија бити освајање лиге Ц у Лиги нација, а онда и висок пласман у једном од 12 градова домаћина. Ред је да после округло 20 година "Орлове" гледамо на Европском првенству...

Никола Ђукић (NikolaDjukic43)