Какав Бајерн, чудни Бајерн

Можда се многи и неће сложити са оваквом тезом уочи дуела између Бајерна из Минхена и Црвене звезде на старту групе Б елитног такмичења. Многи ће рећи да Баварци немају потребе за било каквим калкулацијама, јер ће пред својим навијачима на "Алијанцу" бити изразити фаворити и ту нема никакве дилеме.

Многи Бајерну већ сада уписују три бода и виде их као главног фаворита за прво место у групи Б. Све је то у теорији тачно, међутим, резултати и игра Ковачевог тима у досадашњем делу сезоне показују и неку сасвим другачију слику, коју ћу покушати да анализирам на најобјективнији начин. 

Најпре, Бајерн је тим у стварању.

Тачно је да су окосницу екипе чинили играчи који су већ дуго у клубу попут Нојера, Боатенга, Кимиха, Алабе, Милера и Левандовског, међутим, управо је један од поменутих (Кимих) покренуо тај нови талас попуњавања редова тима истим профилом играча и потпуном променом филозофије игре Бајерна из Минхена.

Наиме, Џошуа Кимих је већ у омладинцима пројектован као замена за Филипа Лама, а Гвардиолин трогодишњи утицај омогућио је најпре Ламу, а потом и Кимиху промену позиције, те су са десног бека прекомандовани у везни ред. 

Дакле, брз, борбен и енергичан десни бек на средини терена – уме са лоптом и у везном реду доноси тиму бржи пренос тежишта игре на противничку половину.

Притом је поуздан и не компликује на средини, где је најопасније. Бекови су по правилу врло дисциплиновани и одани, а ту је Гвардиола показао колико је добар психолог, јер сваки бек гине за тим, а када га ставите на средину и дате му још битнију улогу у екипи, он гине двоструко. Ипак, у фази напада ту нема ни превише иновативности, али ни превише креације, већ пуког одрађивања посла. 

Међутим, у фази одбране... Е ту је прича много занимљивија са Кимихом. Он је централни везни који покрива најпре бекове који не стигну да се врате, јер то му је природна позиција. Када противник крене у брзу контру, ето опет задњег везног, брзоногог Кимиха да попуни редове у задњој линији. Кад год је то тиму неопходно, Кимих је други штопер и то је тајна нападачке игре Бавараца. 

Њихов напад креће из интересантно конципиране одбране. 

Бајерн је овог лета довео оба бека.

Левог бека Лукаса Ернандеза платили су Атлетико Мадриду чак 80 милиона евра, док су за десног бека Бенжамана Павара дали чак 35 милиона евра Штутгарту.

У одсуству повређеног штопера Боатенга, који је ове сезоне одиграо само један меч у Бундеслиги за Бајерн, Зиле је остао једини прави штопер те је Бајерн у задњој линији играо само фиктивно са четворицом играча – Зилеом, Паваром, Ернандезом и Алабом.

У том систему, бекови Павар и Ернандез дају тиму ширину у почетној фази организације напада, а с обзиром на то да су обојица врло офанзивни и продорни, Алаба или одлази високо на крило, или се одласцима бекова на противничку половину, Алаба спушта у везни ред. То заправо у пракси значи да Зиле остаје сам у одбрани, И ту долазимо до улоге Џошуе Кимиха – он је други штопер у дефанзивној формацији а Алаба покрива средину терена или затвара на беку ако је Ернандез закаснио.

Једини меч који је Боатенг одиграо у задњој линији са Зилеом био је сусрет против Лајпцига ове суботе, када се Алаба повредио на загревању (пропустиће меч са Црвеном звездом због тога), тако да су на том сусрету, Павар и Ернандез били бекови! Тај сусрет са Лајпцигом завршен је без победника 1:1.

Дакле, замисли хрватског тренера Ковача са брзим бековима и једним правим штопером који му је неопходан због скока у одбрани, и све оно што је уигравао у систему са фактички три дефанзивца, промењено је изостанком универзалца Алабе, те је ове суботе био принуђен да игра са два тешка штопера Зилеом и Боатенгом.

И везни ред Бајерна се и даље тражи. Неко ће рећи, Тијаго Алкантара и Толисо се већ добро познају и дуго су ту заједно са Кимихом.

Проблем је што Ковач често мења И систем игре на средини. Ако у везном реду наступа са двојицом централних везних, а то су по правилу Кимих и Тијаго Алкантара онда је Милер испред њих, а иза најистуренијег Левандовског. Међутим, Ковач је играо и са Алкантаром као централним везним и Толисоом и Милером поред њега на средини, а у ротацији рачуна и на Леона Горецку који због повреде није одиграо ни један меч у новој сезони Бундеслиге.

Тактички, бекови Павар и Ернандез одлазе високо, Кимих је дефанзивни везни и ближе је штоперу, Алаба ако је на терену улази у везни ред и дуплира са Алкантаром на средини а Милер – Милер одлази у шпиц. Вишак се прави и за бекове на центаршуту, или се гура пас у дубину из везног реда за брзонога крила Комана и Гнабрија. Милер је ту врло битан фацтор јер често се убације из другог плана, долази на повратне лопте и оправдава надимак који су му дали немачки стручњаци – "Краљ слободног простора".

Без обзира на то да ли игра са два централна везна, или са три фудбалера на средини терена, у нападу је све јасно и ту се на најбољи начин заправо осликав она теза о припреми идентичног профила играча који ће једнога дана заменити ветеране који одлазе.

Тај дан је дошао већ након финала Купа прошле сезоне, када су Бајерн напустила његова легендарна крила, Робен који је отишао у пензију и Рибери који је отишао у Фјорентину.

Кингсли Коман је већ са 19 година био момак којег су, попут Кимиха, припремали и видели као будућег наследника Франка Риберија и Робена. Нажалост, 23-годишњи Француз се у претходне четири године због своје конституције често мучио са повредама и није се наиграо фудбала – тај момак је брз, спретан са лоптим, има феноменалан дриблинг, одличан први корак, веома је продоран и има дуге и танке ноге – рекло би се идеалан модел савременог крила, међутим, његови уски зглобови у пуној брзини не трпе жестоке стартове, те су му стручњаци предвидели да би, уколико не ојача, ускоро због учесталих повреда могао и да оконча каријеру која фактички није ни почела.

У Бајеру су стрпљиви, свесни искуства са Робеном који је такође због сличне конституције пречесто био ван терена због повреда, али када је играо, он је играо тако да је данас један од најбољих фудбалера у историји Бајерна из Минхена – клуба који је освојио више од 70 највећих трофеја у земљи и иностранству.

Ипак, од почетка сезоне, Коман, Кимих, Нојер, Зиле, Павар и Левандовски били су стартери на сва четири сусрета у Бундеслиги, што опет даје наду навијачима Бајерна да је Коман коначно на правом путу и да ће га повреде заобилазити у наредном периоду.

Међутим, Бајерн је озбиљан клуб и гледа два корака унапред, те свесни Комановог проблема, пошто пото су желели да доведу Лироја Санеа из Манчестер ситија, међутим, познато вам је да се Сане повредио пре почетка сезоне и одсуствоваће шест месеци, те је тај трансфер пропао.

Друго крило, Гнабри, бивши фудбалер Арсенала, Вердера и Хофенхајма, са младом репрезентацијом Немачке је 2017. већ освојио Европско првенство, те је још прошле сезоне доведен као потенцијално решење клуба у периоду када екипу напусте Робен и Рибери - Гнабри је у првој години дао десет голова за Бајерн на 30 мечева, а данас је стандардни репрезентативац Немачке и у 24. години један је од најбољих играча Бундеслиге.

Ипак, и он је често повређен, те је Ковач у помоћ позвао свог сунардника, суперискусног Ивана Перишића, који је дошао на позајмицу из Интера. Перишић је свестан своје улоге и свог искуства, има добар дриблинг и још бољи ударац, постизао је спектакуларне голове и у Борусији из Дортмунда и у Волфсбургу и у Интеру, тако да би његова улога и искуство могло бити драгоцено тиму, било да улази са клупе, било да игра од старта.

Ту је још једно крило – Канађанин Дејвис, по многима најталентованији фудбалер Конкакаф зоне. Тај снажни момак има само 18 година, доведен је прошле сезоне за десет милиона евра из Ванкувера и на четири меча ове сезоне дао је један гол. Добро се уклопио у тим.

Дакле, и ту ће током сезоне Ковач имати много играча на располагању у ротацији, без обзира на повреде, а напад је резервисан за тројицу, где предњачи, ко други до најбољи међу њима, Роберт Левандовски.

Од 2015. Левандовски је сваке сезоне постизао више од 30 голова за Бајерн, а ове године на шест уводних мечева у свим надметањима, 31-годишњи Пољак је дао већ осам голова, од тога седам у Бундеслиги.

Овакве промене и система то јест формација, али и промене позиција играча (Кимих је против Херте почео на својој природној позицији десног бека на пример) мени су у крајњем случају по мало конфузне и ЧУДНЕ.

А чудни су и резултати – 2:2 са Хертом на старту, а убедљиве победе над Шалкеом у гостима од 3:0, и над Мајнцом код куће – 6:1, па опет реми са Лајпцигом у прошлом колу – 1:1.

Као да Ковач и даље тражи тим.

Велики је то тим, препун вансеријских играча, неће Звезда знати од кога на индивидуаланом пољу прети већа опасност, али... На све ово у клуб је дошао и Кутињо као највећа звезда екипе. Бразилац који је био незадовољан у Ливерпулу, побегао у Барселону где се није снашао, па дошао у Бајерн где мора да игра. Као нова десетка Бајерна, од њега се очекује да игра. Само је питање шта?

Против Шалкеа је заменио Милера, против Мајнца је играо од старта, до 67. минута када га је заменио Милер!? Против Лајпцига је ушао у 88. минуту уместо Алкантаре.

Зато, завршавам овај текст онако како сам и почео – Бајерн је тим у стварању!

Одличан тим. Фаворит и против Црвене звезде и генерално у групи Б, али прошле сезоне су након пуних седам година остали без четвртфинала Лиге шампиона (избацио их је Ливерпул у осмини финала).

Њихове амбиције су највеће, а времена за уигравање имају и током шест мечева групне фазе. Е тек након тога, калкулација више неће бити!

Спортски поздрав...