Ливаде постале терени, а манекени напрасно фудбалери

Годинама уназад српски фудбал, био он клупски или репрезентативни, налази се на огромном удару критика, већим делом и заслужено. Међутим, 2019. година донела је крупне кораке у напретку нашег фудбала, кораке који могу поставити јак темељ и за будуће успехе. Једва чекамо да га критикујемо, али утисак је да тешка срца српски фудбал хвалимо...

Познато је да Србија има седам милиона селектора, тренера, фудбалских стручањака. Сви све знамо, сви дајемо критике, замерамо и тврдимо како бисмо чак и ми са ове стране малих екрана у датој ситуацији искусно фаулирали, постигли гол или направили праву измену.

У протеклих десетак година, српски фудбал нашао се на огромном удару, што медија, што јавности. Велики, заправо највећи део тих критика је више него оправдан.

Репрезентација

Из године у годину, "орлови" наносе велику тугу својим навијачима. Сценарио као да се увек понавља:

– Пазова окупи врхунске фудбалере који воде најјаче клубове на свету до великих успеха
– Узбуђење и очекивања су на највећој лествици, унапред побеђујемо Бразил у финалу Мундијала
– Састав екипе за тај исти Мундијал саопштимо на бензинској станици
– Брзо настане незадовољство, што игром, што саставом, руководством, селектором итд
– Бивамо елиминисани много корака раније од очекиваног

Народ Србије је постепено дигао руке од фудбалске репрезентације и потпуно се окренуо кошаркци, одбојци, ватерполу, тенису... Ипак, да смо фудбалски оријентисана нација, говори и то да ма колико лоши били, ма колико кола отишла низбрдо, довољна је једна победа, ма чак и гол да се окрене плоча и да се узбуђење дигне на највиши ниво. 

Ситуација у националном тиму другачија је након Мундијала у Русији. Десиле су се велике промене, од смене селектора у сениорској и омладинској екипи, до повратка кључних фудбалера у национални дрес. Прва прилика да се оцени учињено и провери да ли влада атмосфера која се презентује јесте утакмица са Португалијом и квалификациони циклус за ЕП, такмичење на којем Србије није било још од 2000. године.

Успеси у Европи 

Србија је једина земља на Балкану која може да се похвали са два представника у два европска клупска такмичењима.

Црвена звезда поновила је огроман успех пласмана у Лигу шампиона. Црвено-бели сада већ трећу годину узастопно играју европско такмичење и на најбољи начин подижу углед српског фудбала.

Изабраници Владана Милојевића поново ће имати прилику да укрсте копља са најјачим тимовима. Прошле године сви светски медији причали су о магичној ноћи у Београду када је савладан, касније ће се испоставити, шампион Европе и шта би фудбал био без тих победа. Ове сезоне, у престоницу наше земље долази прошлогодишњи финалиста такмичења Тотенхем, као и великан европског и светског фудбала минхенски Бајерн. Сваки меч и одмеравање снаге са највећима додатна је прилика да магичних вечери буде што више.

Партизан је након годину паузе успео да обезбеди играње групне фазе Лиге Европе. Огроман подухват направила је веома млада и нова екипа Партизана, коју са клупе предводи још увек почетник Саво Милошевић.

Црно-бели су упркос разним факторима успели да у неколико наврата покажу велику дозу борбе, квалитета и дисциплине и тако елиминишу веома неугодне екипе из земаља које су коефицијентом изнад наше. У групној фази Лиге Европе, гости Београда биће можда и највећи клуб на свету по разним параметрима, Манчестер јунајтед, представник једне од најфудбалскијих земаља АЗ Алкмар и казахстанска Астана. 

И Партизан и Црвена звезда раде на томе да остатак фудбалског света поново стекне прави утисак о Србији, да сваки противник жели да избегне наше представнике, знајући да се против њих неће наиграти фудбала. Ношени сјајним атмосферама са трибина, београдски "вечити" покушаће да додатно побољшају сопствени, али и пласман наше лиге на Уефиној ранг листи.

Домаће првенство

Свима сигурно недостаје чувена, стара, јака југословенска лига. Често су се играле квалитетне утакмице, а прегршт талентованих играча са ових простора најбоље године проводили су у тој лиги. Ипак, носталгија се мора оставити са стране, а разлога за то има на претек. Поред поменутих успеха "вечитих", српски фудбал решио је највећи проблем који је имао у протеклих десетак година, а то је травната површина. 

Сви терени суперлигашких клубова добили су нови "тепих", који је директно, или индиректно утицао на то да се у српском елитном првенству заигра знатно бољи фудбал. Веома битно за тај фудбал је и то што је одређен број екипа искочио, односно знатно побољшао кадар, а самим тим и игру у односу на протекле године. Тако имамо Војводину у коју је Ненад Лалатовић пренео амбиције из Радничког, Раднички који не жели тек тако да се одрекне титуле вицешампиона државе, Чукарички који избацује таленте вредне Манчестер ситија, као и ТСЦ из Бачке Тополе, који је своју здраву атмосферу пренео из другог у први ранг, па тренутно не зна за пораз након седам мечева и налази се на првој позицији на табели.

Ова земља поседује огроман број талентованих фудбалера, како из Београда, тако и из унутрашњости. Многи од њих пробијају се ка великим успесима и на путу су да имају сјајне каријере. Српска школа фудбала из године у годину у орбиту избацује сјајне играче, који ће без сумње чинити окоснице тимова какви су Барселона, Реал, два Манчестера, Јувентус, Интер, Фјорентина... Уз то, у Србију долазе знатно квалитетнији странци него раније и утисак је да се српски фудбал подигао за бар једну лествицу изнад ког је раније био.

Посла још увек има, на претек, од инфраструктуре, преко суђења, до саме игре, тактике и спровођења исте, али неоспоран је онај посао који је урађен у протеклом периоду. Србија је поново у друштву најбољих из Европе, што говори и раније поменута Уефина листа, на којој се Црвена звезда и Партизан налазе испред клубова као што су Милан, Фјорентина, Евертон, Вест Хем, а национални коефицијент раме уз раме са оним који имају Грчка, Хрватска, Данска.

Утисак је да једва чекамо домаћи фудбал да критикујемо, али да га тешка срца хвалимо...

Александар Петровић (AlexPetro23)

 

број коментара 3 Пошаљи коментар
(субота, 07. сеп 2019, 12:10) - anonymous [нерегистровани]

Домаће првенство

Свима сигурно недостаје чувена, стара, јака југословенска лига.

Слажем се са констатацијом, само би још додао да нам уз ту и такву лигу треба и добра стара југословенска школа, коју смо изгубили када су разни картели и квази стручњаци преузели наш домаћи фудбал а наше врхунске стручњаке отерали ван земље а неке и у превремену пензију.

(субота, 07. сеп 2019, 12:05) - broj 1 [нерегистровани]

a de je leba?!

tacan broj selektora u Srbiji Vam je netacan. Ima ih ne 7 miliona, vec 6 miliona 999 hiljada 999 . Mene iskljucite iz te kretenske zabave.

(субота, 07. сеп 2019, 07:54) - anonymous [нерегистровани]

Gostionicar

Jeste klupski fudbal bolji nego ikada, ali to nije rezultat organizovanog rada Saveza, vec klubova, koje, kao navijac Partizana, da budem iskren, povukla dobro i Zvezda svojim ulaganjima i jačanjem kadra. Postujem odluku o poboljsanju trava i terena, ali to se moglo uraditi i prije deset godina. Jos uvijek, osim stadiona Vozdovca, nemamo moderan stadion, a trebaju nam bar tri-cetiri. Ne treba ni jedan da bude Camp Nou, ali treba da bude pristojan. Imamo predsjednika Saveza koji postavi selektora, a onda mu se počne petljati u posao i smijeni ga zato sto ovaj nece da pristane na te stvari. Skupo platimo te pogreske na najvećoj fudbalskoj smotri i nikom nista. I tako u krug. Sve preko koljena, sve uz pomoc kumstva, nepotizma i rodjačkih veza.