Црвена звезда поново сија на европском небу

Црвена звезда је у Лиги шампиона, другу годину заредом. Српски шампион поново ће се надметати са најбољим и најскупљим европским клубовима, а, што да не, можда ће чета Владана Милојевића ове сезоне направити корак више у односу на претходну.

Мање је важна чињеница да црвено-бели нису осетили сласт победе у петој утакмици заредом у квалификацијама за елиту, али је Звезда још једном показала да зна да игра на резултат, што је у оваквом систему такмичења једино битно.

Три одбрамбена играча Звезде су већ после пола сата игре опоменути жутим картоном од судије Тејлора, али остали су концентрисани до самог краја, предвођени командантом Миланом Борјаном, који је још једном бранио све што се може одбранити.

Марко Марин, упркос нешто слабијој конституцији, а чини се и кондицији, по ко зна који пут је показао да је један од најбољих играча којег је Маракана видела у црвено-белом дресу у последњих неколико деценија, док су Гарсија, а посебно Вукановић, правили велике проблеме одбрани Јанг Бојса.

Кањас и Јованчић су прави бедем испред одбране Звезде, у дуелу са швајцарским шампионом претрчали су као један просечан маратонац, док је, чини се, најслабија карика у црвено-белом тиму био Ричмонд Боаћи.

Српски шампион је још једном до гола дошао из транзиције, Марин је био креатор, Родић асистент, док је Вукановић, осим тркачких способности, показао да је више него способан да противничку одбрану угрози игром у ваздуху.

Звезда је још једном примила гол. Без обзира што су Швајцарци у великој мери срећно дошли до изједначујућег поготка, јасно је да је одбрана прекида нешто на чему стручни штаб Звезде мора додатно да поради.

Међутим, све се заборавља осим резултата. Звезда је поново у елити, а армија верних навијача поново ће на стадиону "Рајко Митић" гледати Реал, Барселону, Сити, Јувентус...

Прошле сезоне Звезда је забележила "само" једну победу – савладала је потоњег европског шампиона. Ове сезоне апетити су сигурно већи.