Марко Марин – након дуге потраге је тамо где треба

„Одувек је имао шпицаст нос. Али у међувремену је цело лице постало мало грубље, мање младолико. Није ни чудо, јер младић сада има 30 година и прави је господин фудбалског циркуса. То потврђују и симболи почасти. Сада Марко Марин на терену предводи екипу београдске Црвене звезде као капитен. Он је фудбалски лидер", пише лист Рајнише пост из Диселдорфа.

Текст о некадашњем немачком репрезентативцу најављен је речима да му је Звезда десета станица у професионалној каријери, али да тек сада делује да је после дугог тражења стигао тамо где треба.

Наводи се да је у ремију са Јанг Бојсима у Швајцарској опет припремио оба гола, а да је вероватно његова најбоља утакмица она од прошле године када је у Београду надигран Ливерпул, каснији првак Европе. Наводе се речи Митра Мркеле да Звезда дуго није имала таквог играча.

„Одавно неко није тако нешто могао да каже за Марина. Заправо, било је тако давно да нико није могао да очекује да ће се такве речи опет чути. Вероватно ни сам играч. Иза њега је класична прича о пропадању коју су доживели многи таленти", пише Рајнише пост.

Подсећа се на 2009. годину када је Марин као двадесетогодишњак већ играо за Менхенгладбах у Бундеслиги, већ дебитовао за сениорску репрезентацију Немачке, али ипак на клупи преседео Европско првенство за играче до 21 године.

„Са клупе је гледао како Мануел Нојер, Џером Боатенг, Бенедикт Хеведес, Матс Хумелс, Сами Кедира и Месут Озил постају европски прваци. Пет година касније све поменуте колеге припадале су тиму који је постао првак света у Рију. А Марина већ дуго нико више није помињао", пише лист.

„Његов дриблерски таленат и за ову браншу тако типична непримерена и преурањена поређења са неупоредивим Лионелом Месијем ставила су Марина под рефлекторе којима није био дорастао премда ни он ни његови саветници то нису желели да увиде."

„Деловало је да обећава у јаком тиму Вердер Бремена. Играо је са тако пуно вица, понекад одузимајући дах, тако да је Челси осигурао његов потпис у некој врсти опкладе на светлу будућност немачког репрезентативца. (...) Челси је изгледа изгубио опкладу. Позајмљивао је Марина који је постао нека врста путујућег радника са станицама у Севиљи, Фиренци, Трабзону и Пиреју."

Лист подсећа на фотографије са средине деведесетих на којима је Марин у превеликом Звездином дресу. Зато му се, пише, могло веровати када је долазак у Звезду описао као испуњење дечачког сна.

Да ли ће Звезда бити и последња станица његове одисеје? Новинар Рајнише поста мисли да је то могуће: „Он је потребан Црвеној звезди. Шампионској титули у првој својој сезони допринео је са седам голова и тринаест асистенција. То је биланс попут оног из успешних времена у Гладбаху и Бремену. То је касни доказ да његових шеснаест наступа за национални тим нису били случајност."

Лист закључује: „Па ипак, вероватно је срећан што више нико не пише о немачком Месију, као што су енглеске новине радиле пре преласка у Челси. Може бити да је господин Марин у рану јесен своје каријере поново нашао срећу", закључује лист.