Климава одбрана и убитачан напад – два лица Звезде у Берну

Осцилације на два краја терена, током деведесет и кусур минута на вештачкој трави у Швајцарској, резултирале су амплитудама – од катастрофалног постављања и слабог затварања испред шеснаестерца, до лепршавих напада, добрих прилика и голова.

Тренер Владан Милојевић одлучио је да у своју карактеристичну поставку 4-2-3-1 уврсти новог фудбалера Матеа Гарсију, који је заузео место уз десну аут-линију. На супротном боку био је Алекса Вукановић, док је Мирко Иванић заменио суспендованог Душана Јованчића на позицији задњег везног.

Црвено-бели су тим распоредом добили на креацији у нападу, али и ослабили подршку дефанзивној линији, која је морала да стиже од везњака.

Иванић није стизао да покрије силне нападе црно-жутих из другог плана, што се најбоље видело у првих десетак минута – у седмом је Роже Асале искористио дубинску лопту и погодио мрежу Милана Борјана пошто је побегао одбрани, док је неколико тренутака касније Михел Ебишер пропустио да удвостручи предност.

Звездина централна линија није добро обезбеђивала улаз у последњу трећину терена, стварале су се велике рупе између штопера и бекова, па је Јанг Бојс, страховитим притиском од старта, стезао обруч, често мењајући обрасце напада.

Након неколико покушаја по левом, где се често отварао Жан Пјер Нсаме, пребацили би тежиште на супротни бок, где су Нгумо Нгамалеу и Мвула Лотомба на тешке муке стављали Милана Родића.

Било је потребно неко време Милојевићевим играчима да ухвате какав-такав ритам, у нападу су одсечени били Марко Марин и Ричмонд Боаћи, да би се у 18. минуту догодило баш оно што им је у тим тренуцима било потребно.

Српски шампион је готово ни из чега стигао до важног гола. Мало се Звезда ослободила, након солидне комбинације Родића и Вукановића добила корнер, а највиши у скоку био је Милош Дегенек. Лопта је у невероватном луку завршила у малој мрежи.

Примљени погодак није превише шокирао домаће играче, имали су после истог неколико невероватних прилика да поново поведу, које је фантастичним одбранама неутралисао Борјан и искупио се за нешто лошу интервенцију из седмог минута. Али постали су мало нервознији, посебно млади штопер Седрик Цесигер, којег су Звездини фудбалери често притискали.

Међутим, највећи бенефит тог поготка, осим чињенице да је важан јер је постигнут у гостима, јесте слобода и простор који су офанзивци почели да стварају.

Вукановић се растрчао и сачувао неколико лопти, капитен почео да дели лопте у свом стилу, промашио је једну стопостотну шансу крајем првог, али је све то дошло на наплату почетком другог дела игре.

Само што су пошли са центра, црвено-бели су дошли до другог поготка – Марин је маестрално проиграо Гобељића (можда и први пробој по десној страни), заврнуо повратну која некако стиже до друге стативе, одакле се Гарсија на дебију уписује у стрелце.

Поново је Звезда постигла гол када треба и то је драстично утицало на даљи ритам меча. Очекивано, тим Херарда Сеоанеа је наставио да напада, али сада није било толико пукотина међу нашим играчима. Дегенек и Панков су купили све што је ишло на ивицу казненог, док су Вукановић са једне, те Жандер са друге стране (ушао уместо Гарсије), много више помагали бековима.

Линије које су чували Гобељић и Родић нису више биле толико порозне, све до 74. минута и продора Нгамалеуа, којег је оборио Боаћи и скривио најстрожу казну.

Тада су "бојси" кренули много јаче и пука је срећа што до истека времена нису још једном матирали Борјана. Најближи томе у неколико наврата био је Оро.

Звезда је показала два лица у Берну, први утисак је да ће главни посао Милојевића и целог стручног штаба бити да се током седмице "утегне" одбрана и пронађе права комбинација у центру дефанзивне линије. То ће вероватно бити Дегенек и Немања Милуновић, који је овај сусрет прескочио због искључења против Копенхагена.

Враћа се и Јованчић, а у Звезди ће морати, како знају и умеју да разбуде Иванића. Некадашњи члан Војводине и БАТЕ Борисова још није показао ни део онога због чега је доведен. Гарсија би требало да буде спремнији за више од 55 минута фудбала, а Боаћи да пронађе начин да буде видљивији везистима, пре свих Марину.

Такође, уз стабилнију дефанзиву, Родић је потребнији и у нападу јер се током више од 90 минута на стадиону "Швајцарска", није ниједном није понудио као решење.

Не треба крити да је 2:2 одличан резултат пред реванш у Београду, велики адут српском клубу биће и огроман број навијача на "Митићу", али и искуство које ови момци имају из неколико претходних циклуса.

Има га и Јанг Бојс, који ће морати да јури погодак, што значи да ће и следећих 90 минута бити једнако интересантни.

Никола Ђукић (NikolaDjukic43)