Рекордна посећеност кампа "Деки 5"

Од прошлогодишњих 300 малих фудбалера различитог узраста до овогодишњих хиљаду из тридесетак земаља међу којима су биле и групе Израелаца и Кинеза . Под будним оком тренера и целе екипе кампа која је окупила 50ак људи, на теренима се ради вредно и озбиљно уз подршку публике . После успешне играчке каријере за Дејана Станковића је камп био нови изазов.

„Они имају среће да раде са оваквим људима, да раде са оваквим програмом који смо осмислили и сигурно је кад их видим овако мале да врати и мене... Само кажем, где би ми крај био да сам ја имао овакав камп." истакао је Дејан Станковић.
„Најважније је да уживају, да се смеју, најважније је поштовање између себе, поштовање према тренеру, поштовање родитеља, наставника. На томе много радимо, пошто активности поред тренинга има пуно, они немају слободног времена, осуђени су, под наводницима, једни на друге, тако да направе лепу дружину, понашање изнад свега, правила морају да се поштују, тако да од малена ако кренеш с тим неким стварима, сигурно је да ће ти и у будућности бити лакше."
И деци у кампу преноси то па се осим фудбалу уче још понечем.
"Научио сам да поштујем фер-плеј, јер је то најбитније, а поред фер-плеја сам научио и неке нове ствари, које у свом клубу нисам, овде сам усавршио. Најважније је да никада не одустајемо, и да, ако редовно тренирамо, да ће тај труд да се исплати." рекао је Алекса Бајкић из Параћина
О хуманим акцијама, чији је често део, Дејан не жели много да прича.
"Као и свакога ко се лепо осећа изнутра и воли да помогне и што кажете и ви о томе нема шта да се прича. То или осећаш или не осећаш. Свако ради оно како жели, увек има где, увек има коме, тако да се водим само тиме и то је довољно."
Каже и да није сасвим окачио копачке о клин, јер и даље се са групом некадашњих саиграча окупља и игра свуда по свету. И прати наступе наших клубова на европској сцени, а посебно га радују успеси, а кога би друго него Црвене Звезде у којој је заиграо са 16 година.