Милојевић - човек који је променио све

Милојевић је до сада у овим квалификацијама махом потенцирао брз дупли пас на ивици шеснаестерца, који су са Марином до сада углавном делили Иванић и Јованчић.

Бекови Родић и Гобељић су правовременим убацивањима давали Звездиној игри ширину, што опет омогућава тиму да игра без класичних крила. У таквој поставци, Иванић, Бен и Вукановић имали су слободу да уђу у средину, где се тражи поменути дупли пас са Марином, и остављање самих бекова на центаршуту.

Ипак, против Копенхагена је Звездина игра била подредјена систему противника, који жели посед лопте и на томе инсистира.

У првом сусрету, Копенхаген који добро покрива простор, остављао је мало места Марину за маневар, тако да Звезда није могла кроз брз дупли пас лако до гола, те је пресудила индивидуална спретност Милана Павкова. 
У реваншу су, пак, и Вукановић и Иванић у првих 20 минута морали више да се извлаче на крило, јер су бекови, разумљиво, били усредсредјени пре свега на дефанзиву. Гол је поново постигнут захваљујући индивидуалним способностима Марина и Боаћија.

Ту заправо долазимо и до одлучујућег фактора у овом двомечу, а то је дефанзива коју је Милојевић подигао на знатно виши ново, поготово у везном реду.

Јованчић и Кањас су пре свега лепо покривали простор испред штопера, правећи плитак блок испред задње линије, а Вукановић и Иванић дуплирали су са бековима најопасније играче Копенхагена, крила Холсеа и Фишера који су по лопту морали да долазе у средину терена где је простор био исувише сужен за пас. Ако су бекови Копенхагена и остајали на центаршуту, у Звездином шеснаестерцу је било превише играча, да би до изражаја дошао скок Винда и Ендоја.

Звезда је у реваншу примила гол после грешке бека Родића који није на време затворио скок Ендоја.

У оваквој поставци, Копенхаген је у оба меча морао да тражи нападаче дугим лоптама, што су опет врло добро покрили и Дегенек и Милуновић, који су одличним изласцима на високог Винда, држали напад Копенхагена далеко од свог гола.

Цену је платио Милуновић, који је услед превише истих дуела, сакупио картоне у Копенхагену.

И коначно, пресудни фактор тренера Милојевића, којим је променио све, свакако је однос према игри. Са играчем мање током готово једног сата игре, Звезда је показала да и те како може да трчи и парира на средини. Јованчић је у том трчању давао ритам тиму, баш као и Иванић који је у продужецима перфектно излазио на Фалка и Фишера и увек је био близу лопте. Маринова уклизавања и борбеност током продужетака подизала су морал тима, који је у грчевитом брањењу пре свега дао све од себе.

Борјан је посебна прича. Нису само пенали били пресудни, имао је Милан и неколико дорих одбрана у финишу сусрета.

Звеуда је у Копенхагену добила још једног поузданог, мирног и стаменог штопера пред нову европску јесен - Радована Панкова, који је два пута погадјао у пенал серији и момка који је са омладинском репрезентацијом Србије 2015. освојио титулу првака света на Новом Зеланду.  

Данашњи тренери, за овакве промене и појаве, углавном умеју да кажу - то је карактер тима. А Милојевић је доказао да је управо карактер оно што је изградио током ове три године на клупи Црвене звезде.

Већ 21. августа, Владан Милојевић ће исписати и нове странице историје Црвене звезде - против Јанг Бојса ће 37. пут предводити црвено-беле у европским мечевима, чиме ће бити оборен рекорд легендарног Миљана Миљанића који је 36 пута водио Звезду као тренер у европским куповима.