И небо је плакало за капитеном

Легендарни капитен је рекао је да је његова последња утакмица у Хумској била пуна емоција.

"Сигурно да буја све од емоција. Није још крај, имамо утакмицу у четвртак. Ја бих стварно желео да се опростим од активног играња освојеним Купом, али сам мислио да је најбоље да се опростим пред својим навијачима, на свом терену где сам провео скоро 30 година своје каријере. Било је изузетно емотивно за мене и претходних дана када се сазнало да може да ш игра пред публиком. Хвала свим људима који су у великом броју дошли по овој киши да ме испрате. Нећу им ово заборавити", рекао је Илић новинарима после меча.

Илић је признао да је ове ноћи било најлакше играти, упркос временским условима.

"Имам изузетан однос са навијачима и то се показало и на вечерашној утакмици. Нема шта са ми буде криво, десило се то да је падала киша и град, али у сваком случају за мене ће ово остати до краја живота".

На питање новинара да ли очекује да ће његов син Никша кренути његовим стопама, Илић је истако да би га то учинило најсрећнијим.

"Када сам трчао круг око стадиона, деца у зеленим маркерима, клинци Партизана, приметио сам код већине сузе у очима... Значи да им је криво што одлазим, а мени је драго што они плачу јер ће можда једног дана бити у ситуациији да буду као ја", закљћио Илић.

Пре утакмице у поподневним часовима, Саша Илић је примио поклон (уметничка слика) од председника клуба Милорада Вучелића у трофејној сали у присуству бивших асова, званица и пријатеља клуба.

Након официјелног дела, дружење је настављено у председничком кабинету.
Док су се играчи загревали за меч,  на семафору је емитован филм о животу и раду Саше Илића, виђен из угла његових тренера и саиграча.

Приликом изласка на терен, играчи Партизана и Пролетера су (наравно осим Саше Илића) носили су маске са његовим ликом. Саша Илић је изашао последњи са своје двоје деце (Нева и Никша) и супругом Тијаном, прошао је кроз шпалир деце из партизанове омладинске школе (по 15 са обе стране шпалира) и чланова стручног штаба и резервних играча, који су такође носили маске и мајице са његовим ликом. 

Сале је са терена изашао у 82. минуту, што је био минут када је дебитовао у Чачку и у том минуту заменио је Ивана Томића.

Уз ватромет и овације са трибина, Илић је напустио терен у Хумској, и са сином истрчао почасни круг. 

Његов последњи корак при изласку са терена је забележен на тај начин што је оставио отисак стопала у специјалној посуди са глином, као последњи корак на стадиону Патизана.

Фудбалска биографија Саше Илића

- Рођен је 30. 12. 1977.
- Са Партизаном је освојио 11 титула првака државе, 6 националних купова, играо 2 Лиге шампиона са Партизаном и једну са екипом Галатасараја;

- Одиграо је 874 мечa и постигао 240 голова, па је рекордер по броју одиграних утакмица на вечитој клупској листи.

- Одиграо је 423 мечa у првенству и постигао 130 голова. По броју одиграних првенствених мечева у домаћим лигама налази се на другом месту вечне листе, а испред њега је само још Енвер Марић на првом месту са 439 мечева. (Асим Ферхатовић је трећи са 422 меча).

- Рекордер у вечитим дербијима са 31 одиграним мечом (9 победа, 8 нерешених и 14 пораза).

─ Oдиграо је укупно 602 такмичарске утакмице и постигао у тим мечевима 164 гола (домаћа лига, домаћи куп и утакмице у европским куповима)

─ Одиграо је 272 пријатељска меча уз 76 постигнутих голова (домаћа и инострана)
У Партизан је стигао, сада већ давне 1988. Регистрован је 30. 8. 1988, али на први тренинг га је одвео отац кадa је имао 9 година (1986). Прошао је комплетну школу учећи од легенди клуба - Флоријана Цоње Матекала, Мише Радаковића, Пере Ћосића, Бранка Рашовића... Први професионални уговор потписао је са Партизаном 1996, када је једну сезону играо за Телеоптик. У дресу Партизана дебитовао је на утакмици против Борца из Чачка 26.10.1996. када је ушао у игру са бројем 1 на леђима заменивши Ивана Томића, а први гол у првенственим мечевима постигао је против Војводине 23. 8. 1997. у Новом Саду.

Поред Партизана наступао је за следеће клубове: Галатасарај (76 утакмица, 25 голова), Салцбург (42 утакмица, 10 голова), Лариса (12 утакмица, 1 гол) и Селта (13, 1 гол).
У свим досадашњим клубовима, изузев Селте, носио је дрес са бројем 22, осим на дебију у црно-белом дресу против Борца, када је понео број 1 на леђима.

За репрезентацију Југославије и Србије дебитовао је 16. августа 2000. против Северне Ирске, а одиграо је за најбољу селекцију 37 мечева и постигао 4 гола.

Саша Илић седми на вечној листи стрелаца у првенству

Погледајте листу топ 10 стрелаца свих времена у првенственим мечевима:
1. Слободан Сантрач (ОФК Београд, Партизан, Галеника) 218
2. Дарко Панчев (Вардар, Црвена звезда) 169
3. Душан Бајевић (Вележ) 166
4. Бора Костић (Ц. звезда) 158
5. Фране Матошић (Хајдук, Сплит) 149
6. Тодор Веселиновић (Војводина) 145
7. Саша Илић (Партизан) 130
8. Зоран Прљинчевић (Раднички НБ, Ц. звезда) 129
9. Душан Савић (Ц. звезда) 120
10. Стјепан Бобек (Партизан) 118