Како Партизан може да избаци Бешикташ?

Читава ствар може да се сажме у једном алгоритму – натерати противника да се што више креће у фази одбране, што мање се кретати када противник напада.

Зашто? Бешикташ без лопте, дакле у одбрани, веома је оријентисан на играче противника. Овај вид одбране је релативно редак у модерном фудбалу на елитном нивоу, али је доста присутан у Турској. Управо тако игра и Бешикташ.

С тим у виду, јако је важно да Партизан оствари што већу нападачку динамику. Некада се то ради брзим кретањем лопте, али некада и брзим и честим кретњама самих играча. Управо овај други принцип преостаје Партизану, јер ће сваку њихову кретњу испратити директни противник из редова Бешикташа, што може да деформише њихов дефанзивни блок и доведе до отварања простора за српски тим.

На другој страни, када турски тим напада, то ради на веома специфичан и интересантан начин. Њихов базични систем, који се априори чита као 4-1-4-1 или 4-3-3, заправо је 7-3. Дакле, уместо од дна ка врху, од одбране ка нападу, њихова формација се чита од споља ка унутра. Седам играча у спољнем прстену и тројица унутра. Е сада оно заиста интересантно – фудбалери могу слободно да мењају места, али морају да задрже ову нападачку структуру.

Тако је неколико пута и Пепе, као централни бек, улазио у везни ред (ништа чудно за њега, ту је играо и у мадридском Реалу) када би Медел одлазио споља. Пермутације су небројане – Кварежма је са десног крила улазио унутра, да би Арслан као предњи везни фудбалер (односно "осмица") одлазио у спољни прстен, Адријано је са позиције левог бека постајао леви везни...

Када се ово дешава, јако је важно да Партизан не поклеклне пред поривом да и сам прати фудбалере Бешикташа, већ да задржи дефанзивни облик. Компактност и стабилност иза лопте, чување центра и полупростора, биће од есенцијалне важности за црно-беле.

Бешикташ је квалитетан тим. Али то је и Партизан. Славиће онај тим који пре пронађе начин да истакне и наметне све оно добро што поседује...