Атлетико Мадрид путује у Лион, Марсељ се провукао у Моцартовом граду

Можда није прекасно да се размисли о ковању некаквог глагола који би описао оно што Арсенал ради (или пропушта да уради) на фудбалском терену. Неки глагол који би семантички у себи садржао све безглаво јуришање, дефанзивне омашке, клизања, лоше пријеме, детињасте селекције решења у све три трећине терена, бандоглаво одбијање да се поради на дефанзивној организацији... Јер, све је то Арсенал урадио у двомечу са мадридским Атлетиком.

Арсенал је „арсеналио" још једну утакмицу, још један двомеч, и пропустио је прилику да се бори за трофеј, игра Лигу шампиона наредне године, напослетку и пружи опроштај Арсену Венгеру какав он недвосмислено заслужује (мада је тешко рећи да у спорту какав је фудбал ико добија неизоставно оно што заслужује).

Након катаклизмично изгубљеног првог меча – а 1:1 у Лондону са играчем више 80 минута јесте пораз - Арсенал је морао да нападне, да проводи време у нападачкој трећини терена. Једно време то и јесте радио, али ниједном није успео да на адекватан (или ма какав) начин креира прилику за гол.

Наравно, вероватно нико на свету не стоји боље у средњој или ниској зони од Атлетико Мадрида, чије кретање иза лопте је посебна врста фудбалске поезије.

Ово је тим који је прекинуо хегемонију Барселоне и, у мањој мери, мадриског Реала у Шпанији, који је играо два финала Лиге шампиона и који ће, сада, играти треће финале Лиге Европе. Ово је рекорд, који са Мадриђанима, али наравно од раније, држи екипа Севиље.

Читав двомеч је спао на ситуацију у којој је Гризман добио прилику, унутар недовољно затвореног дефанзивног блока Арсенала, да одмери пас и онда лопту пошаље Дијегу Кости, кога је, све време са погрешне стране и барем један корак прекасно, покушао да заустави Ектор Бељерин, иначе један од најбржих фудбалера планете.

Коста, некадашњи фудбалер Челсија, потом је постигао четврти гол у седмом мечу који је играо против Арсенала у свим такмичењима (постигао је гол на свакој од претходне две утакмице које је играо против тима из северног Лондона).

Финале Лиге Европе игра се на новом стадиону у Лиону, а на програму је 16. маја. Екипу Атлетика тамо ће сачекати Олимпик из Марсеља.

Салцбург није био поражен на десет претходних мечева на свом стадиону у Европи (седам победа и три ремија). Иако је имао неповољан резултат из првог меча, претходно наведени податак, као и чињеница да аустријски тим игра један од тактички најнапреднијих фудбала на континенту, давала је наду да пласман у финале ипак није предалко.

И заиста није. Односно, није био.

Салцбург је са два гола у првом делу наставка сусрета успео да меч одведе у продужетке. Тамо је, пак, један квалитетан корнер који је извео Димитри Паје (а ко други) и један прецизан, иако не естетски превише успешно изведен ударац Роланда био довољан француском тиму да избори играње великог финала.