Партизан сигуран против Радничког

Партизан је савладао Раднички јер је био наглашено бољи ривал. Ово делује као непотребна таутологија, али имајући у виду како су црно-бели играли у последње време неопходно је то истаћи.

Екипа Мирослава Ђукића је почела у интересантном саставу, са Ђерлеком на боку у равном 4-4-2 систему, у којем су два централна везна фудбалера били Здјелар и Пантић. Ово не значи да ових дана често хваљени Марко Јевтовић није био на терену – штавише, био је капитен – али је играо централног бека поред Светозара Марковића.

Ђорђе Ивановић је против Чукаричког наговестио, и поред неколико веома очигледних тактичких мањкавости, да може да допринесе игри Партизана и то је званично и потврдио у мечу са Радничким. Некадашњи фудбалер суботичког Спартака је постигао два гола, наместио још један и могао да постигне барем још два-три гола, јер су шансе у којима се нашао биле веома квалитетне.

Трећи гол за Партизан постигао је Зоран Тошић, који је на себи карактеристичан начин улазио са десног бока између линија противника (Раднички се бранио у 4-4-2 облику), правио вишак и спајао нападачке микроструктуре свог тима. Сумњати у квалитет некадашњег фудбалера ЦСКА из Москве и репрезентативца Србије, како су неки радили у последње време, заиста делује као траћење речи.

Једини гол за госте са југа Србије, који су пре само неколико дана истим резултатом поражени и од Црвене звезде (у првом колу плеј-офа су истим резултатом савладали Чукарички у Београду), постигао је Павков после помоћне игре после корнера и друге лопте коју нису испратили Здјелар и Милетић.

После меча, видно задовољни тренер Ђукић није желео превише да говори о појединостима самог меча, али јесте пожелео да честита својим фудбалерима на тријумфу и, како је истакао, одличној партији.

Састави: 

Партизан: Јовичић, Милетић, Марковић, Јевтовић, Антонов, Здјелар, Пантић, Ђерлек, Тошић, Ивановић и Ожеговић.

Раднички Ниш: Шаранов, Стојановић, Мркић, Аксентијевић, Петровић, Мићић, Павков, Симуновић, Бабић, Лалатовић, Станковић.