Јунајтед монструозним другим полувременом одложио шампионско славље Ситија

Фудбал је игра два полувремена, каже позната новинарска реченица у англосаксонском свету. Никада то није било тачно, вероватно, као у дербију града Манчестера који је могао да крунише Сити као шампиона Енглеске (пре или касније то ће се догодити, али ово је била прилика да се оборе многи рекорди).

И јесте домаћи тим одиграо веома квлаитетно прво полувреме, водио је са 2:0 головима Компанија и Гундогана, а могао је веома лако да има и већу предност. Екипа Жозеа Мориња је била разбијена, моментум меча потпуно против ње, тројица фудбалера у везном реду у 4-3-3 формацији (Матић, Ерера, Погба) недорасли четворици или, чешће, петорици фудбалера Ситија у маневру (Стерлинг се спуштао позади, Бернардо Силва улазио унутра са десног бока).

Али онда, у наставку, једна прелепа акција Манчестер Јунајтеда, свакако прва те врсте на мечу, све је променила. Одмах након ње Погба је постигао и други гол на мечу, да би мук Етихада постао сабласан када је Крис Смолинг постигао и трећи гол за екипу Жозеа Мориња, који је до овог меча имао веома лош међусобан скор против Пепа Гвардиоле.

Колико је све ово необично? Пол Погба је дао два гола у 97 секунди, након што није био стрелац на 21 мечу у низу. Гвардиола је тек други пут поражен од Мориња као гост.

Гвардиола је покушао да спасе дан убацивањем Кевина Де брујнеа и Габријела Жезуса, а недуго затим и Серхија Агуера.

Играчи и навијачки корпус Ситија захтевао је једанаестерац након старта Ешлија Јанга над Агуером, али арбитар Мартин Еткинсон није био сагласан.

Меч је у последњој шестини постао веома махнит, са много нервозних играча на терену.
Морињо је, природно, правио комплементарне и супротне измене онима које је правио његов ривал, па је тако уместо Лингарда убацио Мектоминеја.

Сва нада Ситија у могућност преокрета, тријумфа, освајања једне веома ране титуле нестала је када је Агуеров ударац, из наглашено изгледне позиције, одбранио сјајни Де Хеа.