Хакан Шукур, од националног фудбалског блага до политичког изгнаника

У Турској је позната фотографија са венчања освајача Купа Уефа и полуфиналиста Светског првенства 2002. године. Хакан Шукур, на њој, стоји поред Реџепа Тајипа Ердогана и Фетулаха Гулена.

Ствари су након ове фотографије, која је требало да означи нову и лепу етапу у Шукуровом животу, пошле по злу. Жена коју је оженио тог дана је мртва, његов отац је затворен а нападач који је 112 пута носио дрес Турске сада је у изгнанству.

Ако се икада дрзне и врати у Турску, мораће пред суд због побуне против владе и увреда на рачун председника. Чекао би га живот у затвору, можда чак и смртна казна.

Некада су га звали Биком Босфора и био је херој у земљи у којој је фудбал, а ово није флоскула, много више од спорта.

Шукур је после каријере решио да се посвети политици и био је део АКП, конзервативне и религиозно оријентисане партије која је и данас на власти у Турској.

У међувремену се развео, а његова бивша супруга Есра је преминула у земљотресу који је 1999. године однео преко 17.000 живота у Измиру и Истанбулу. Он се поново оженио и има троје деце.

Постао је и посланик. Али је задржао и блиске везе са Гуленом, другом особом на поменутој фотографији.

Гулен живи у Пенсилванији, а недавно је оптужен да организовао неуспешни војни пуч у Турској. Његова визија је Турска која је још више окренута исламу. Када је држава 2013. године одлучила да затвори школе у том усмерењу коју су водили такозвани Гуленисти, Шукур је иступио из владајуће партије и одлучио да постане независни посланик.

Проблеми су почели...

„Ја сам Албанац, тако да нисам Турчин", рекао је он на једном универзитетском предавању, у време нарастајућег национализма када су речи „Албанац" или „Курд" увек схватане као „не-Турчин" или, чак пре, „анти-Турчин".

Прво је осуђен због наводног вређања Ердогана на Твитеру, да би потом, после пуча, 300 убијених и 50.000 ухапшених, за њим расписана потерница.

Имао је прилику да се спасе тако што ће се одређи Гулена, али је он то одбио. Његов отац је ухапшен у џамији, под претпоставком да је, заједно са сином, финансијски подржао пуч.

Шукур је успео да победне у САД, а његов отацје преминуо у затвору.

Тако сада Шукур, који је био познат по носталгичним изјавама док је играо у иностранству, и чије име је клицано на стадионима и улицама, живи далеко од своје земље.

Нека се онда неко усуди да тврди како се политика и фудбал не мешају...