Највећи шоу на Земљи!

Почело је марта 2015. године, у поткровљу света, победом Бутана (тада 209. тима света) над Шри Ланком (заправо, званично је почело дуелом у Дилију, који су играли Источни Тимор и Монголијa, али схватате поенту – било је давно и било је далеко). Завршиће се у Москви 15. јула, 64. утакмицом која ће бити одиграна на Светском првенству у Русији, када ће се један национални тим попети на кров фудбалског света. Највећи спортски догађај макар овог сунчевог система добиће своје коначне обрисе данас у Москви, где ће бити одлучени састави осам група. Неки ће рећи – заправо, неки већ јесу рекли – да у питању нису групе, већ судбине о којима одлучују куглице. Било како било, били поетски или прозаично расположени, Србија је поново део фудбалске елите, а да ли ће бити и важан део те елите у великој мери ће одредити и квалитет три противника са којима ће играти.

Постоје, отприлике, четири врсте националних селекција на планети. Оне којима је квалификовање на велика такмичења рутина, практично секундарна активност у припреми за напад на светски, европски, јужноамерички врх. Знате које су то селекције.

Ту су селекције за које би квалификациони циклуси требало да буду рутина, разбибрига између такмичења, али које се муче, стижу на велика такмичења као рањени лавови који последњи стигну назад у крдо и сходно томе добијају најмањи део гнуа. Фаворити које, сходно овоме, неки превиђају (Аргентино, тебе гледамо! Бразиле из 2002. године, тебе смо гледали!).

Имамо изабране тимове за које је пласман на Светско првенство магичан и предиван догађај, практично национална катарза (Перуанци, Египћани, Панамци, и ми се вама радујемо).

Напослетку, имамо тимове који спадају у неку средњу групу, који нису ни дивови ни гноми. Ту вам је Србија. Само, ту има и један проблем. Србија себе не види тако. Колективни дисформични поремећај. Ма колико пута одсуствовали са великих такмичења, ма колико пута на истим примали шест голова у једном мечу, ми смо и даље увек у врху – по амбицијама, по жељи, аспирацијама...

Али, а ово је највећи поклон који фудбал даје, ништа од тога и није важно. Закотрљаће се куглице у рукама легенди, биће извучене групе, противници ће бити познати. Неки ће можда бити велики ривали (не само спортски), као Аргентина и Енглеска или Енглеска и Немачка или Шпанија и Француска или, пазите сада – Хрватска и Србија. Неки, на другој страни, ће добити противнике које никада нису гледали, за чије играче никада нису чули. Калеидоскоп могућности који пружа искључиво највеће такмичење јединог глобалног спорта.

Једно је извесно. Русија ће у петак престати да буде концепт, већ духовни дом. Заједнички хабитат 32 изабрана тима, екосистем у којем су ланци исхране сковани од неопипљиве материје надања, воље, спортске среће.

Церемоније жребања увек су благо непријатне процедуре, као школске представе. Иконе спорта се смењују на бини, фудбалски службеници, гласноговорници и властодршци (далеко најгори део ове предивне игре) и њихови покушаји имитирања ноншалантности (што делује природно колико и рододендрон који покушава рабону), неколико лепих телевизијских лица и поменуте куглице које се извлаче из шешира, које остатак света зове лонац.

Међутим, овај жреб ће бити другачији у једном истински важном аспекту. По први пут, састав шешира се базира на ФИФА ранг-листи, уместо на географском фактору. (Разговарали смо са човеком који ову ранг-листу манипулише применом математике, алгоритама, формула и симулација.)

Једини изузетак је Русија, иначе 65. тим планете на релевантној октобарској листи, која је као домаћин добила место у првом шеширу. Правило је да у свакој групи може бити само један тим из сваке континенталне конфедерације, са изузетком Уефе.

Раније, тимови испод првог шешира су бивали груписани по географском принципу, што је доводило до неизбалансираних група, па и такозваних „група смрти" (да ли постоји глупља спортска флоскула?). На срећу, у фудбалу је више нећемо користити, јер „група смрти" више неће бити, макар не у мери као раније.

Све много више подсећа на процедуру жребања у Лиги шампиона, где је жреб полудиригован и где одмах знате да поједине тимове не можете да извучете. Бразил, тако, из другог шешира може да извуче Шпанију, Швајцарску, Енглеску, Мексико или Хрватску.

Питање је, стога, који тим има потенцијал да надмаши свој пројектовани домашај? Костарика је пре три године била у групи са три бивша првака света (Енглеска, Италија, Уругвај) и, напослетку, била је прва у тој групи, да би је на крају у четвртфиналу зауставила Холандија после једанаестераца.

Вероватно најбољи – а најпотцењенији тим – у трећем шеширу је Сенегал, који се враћа на Мундијал после 2002. године, када је савладао шампиона Француску и на крају стигао до четвртфинала, што је и даље највиши добачај једне афричке селекције (Пеле је рекао да ће „веома ускоро" Африка имати првака света – деценије су прошле откако је то изговорио).

Калиду Кулибали, Садио Мане, Идриса Геје, Кеита Балде су фудбалери наглашеног квалитета и педигреа и свако рационалан би желео да их избегне као противника.

Важан фактор у жребу, који је такође занемарен, јесте да жреб не одређује само са ким репрезентација игра, већ и где игра. У земљама које су велике као континенти (као Русија, или као што је то био Бразил), то је поприлично важно. Италија је направила велику грешку на прошлом Мундијалу, а сада неће имати прилику да је исправи, када је одабрала базу предалеко од места на којима је играла мечеве. Њихов меч у Манаусу (видећете га као тачкицу у мору зеленила) чинио је једно од најнапорнијих путовања, што је допринело њиховом раном испадању. На другој страни, све до меча са Алжиром на југу у Порто Алегреу у осмини финала, Немачка је играла веома близу своје базе у северноисточном Бразилу.

То, свакако, није једини разлог што је „Ди Маншафт" постао први европски тим који је освојио Мундијал у Јужној Америци, али није одмогло екипи Јоахима Лева.

Русија, за разлику од тамошње Премијер лиге (СКА је тим из Сибира, а на гостовања тимови из Москве путују осам сати авионом), не нуди подједнако напорна путовања, али сличности свакако има. Санкт Петербург, Јекатеринбург, Волгоград... Нису близу. Сваки фудбалер ће вам рећи да су путовања веома напорна и да их је, ако је икако могуће, најбоље избећи.

Церемонија жреба биће одржана у Кремљин палати, односно у концертној дворани исте. Гари Линекер, један од најбољих енглеских нападача свих времена и један од најпопуларнијих фудбалских телевизијских лица на планети, водиће жреб, што је само по себи необично јер је некадашњи фудбалер Лестера, Тотенхема и Барселоне био део кампање да се Енглеској додели Мундијал 2018. године, а често користи Твитер да критикује челнике Фифе и њихово делање и пословање.

Уз њега ће стајати Марија Команднаја, руска фудбалска новинарка, док ће једночасовни програм (сам жреб траје око пола сата) водити Иван Ургант, познати руски водитељ.

Линекер и Команднаја ће имати осморицу асистената, од којих ће свако бити задужен за по једну групу. То су Лоран Блан, Гордон Бенкс, Фабио Канаваро, Дијего Форлан, Дијего Марадона (такође гласноговорник против Фифе), Карлес Пујол и 91-годишњи Никита Симонјан, некадашњи репрезентативац Совјетског Савеза и фудбалер московског Спартака и Арарата из Јеревена.

Акредитовано је око 1.000 новинара, а сама дворана може да прими шест пута више посматрача. Церемонија почиње у 16 часова по средњеевропском времену (18 часова по локалном времену).

Оно што ће они гледати уживо одредиће наде, аспирације, стрепње, анксиозности милиона (милијарди, заправо, ипак је ово фудбал) који ће у наредним месецима маштати о слави коју само Светско првенство може да донесе.

Па, да почнемо...

Број коментара 7

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 28. март 2024.
21° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво