Звезда прејака за Иртиш, прави изазов тек следи

Владан Милојевић је, још из времена док је био тренер омладинаца Црвене звезде, а потом и Чукаричког чијег успона из друге лиге до самог врха српског фудбала је у неку руку и отелотворење, познат је као стручњак који не одступа превише од постулата у игри које наметне својим играчима од самог почетка рада са њима.

Отуд и не чуди, наизглед, конзервативнији састав српског вицешампиона, постављеног у уобичајеној и конвенционалној 4-2-3-1 формацији. Већа дисциплина у игри иза лопте, разноврснији механизми кретања у нападачкој трећини терена, сматрао је, биће довољни да се савлада ипак ни солидна екипа Иртиша.

Казахстанци, који су са лоптом стајали у 3-4-2-1 облику, определили су се да се бране у средњем и, чешће, ниском 5-4-1 блоку. Петопласирани тим у Премијер лиги своје земље није лош у фази дефанзивне организације, уме да чува компактност померајући се за лоптом, али, на срећу, Црвена звезда је успела да преброди тај проблем веома брзо.

Након фаула над Гелором Кангом, Мичел Доналд је квалитетно извео слободни ударац и довео црвено-беле у предност већ на самом почетку меча. Све је, тиме, постало много лакше.

Позиционо оријентисана одбрана, какву су наумили да играју гости, функционише само ако се фудбалери складно померају, равнајући се према саиграчима, чувајући кључне делове терена од лаког пробоја (по правилу то су три централна вертикална канала).

Међутим, њихове линије су се, као по некој јако лошој команди, потпуно и по њих веома штетно развукле, што је Црвена звезда у неколико наврата брзим нападом или контранападом могла лако да искористи.

Иртиш се показао као тим који посебно слабо чува другу лопту, због чега не само да је имао проблем да одржи посед (пошто није покушавао да игра из последње, односно прве нападачке линије), већ је био веома рањив и на дефанзивном прекиду. Тако је, после једног корнера, Славољуб Срнић, позициониран на ивици казненог простора, стигао до прилилике да постигне други погодак, али је улазак лопте у мрежу спречио нешто лошији положај стајне ноге некадашњег фудбалера Чукаричког.

Гости су играли без покушаја да изврше чак и средњи пресинг, те су фудбалери Црвене звезде који играју директно испред последње линије, Доналд и Јовичић, имали огромне количине простора и времена да одмере пас, промене угао напада или са лоптом у ногама освоје на десетине метара игралишта. То су радили са променљивим успехом, због чега вероватно домаћи тим и није створио више прилика против очигледно инфериорног противника.

У другом делу меча гости су изашли више (не и високо), покушавајући да помере лопту што даље од свог гола, без обзира на власника поседа. Међутим, тиме су додатно компромитовали своју вертикалну компактност, а простор који се отворио између три централна бека и по два везна фудбалера и крилна бека био је на моменте комично велики. Канга и Боаћи то нису користли колико су могли, али то се делом може приписати и свесној жељи за стрпљивијим континуираним нападима црвено-белих, који су дозволили Црвеној звезди да контролише ритам меча који су, практично, већ добили у десетом минуту.

Наравно, прилика је било, поново као нуспродукт потпуне неспособности Иртиша да исконтролише било коју другу лопту, што је принцип, ваља напоменути, који се у развијеним фудбалским културама учи до првог уласка у такмичарски фудбал, дакле до десете или 11 године. Канга је у овим ситуацијама, што је и логично с обзиром на базичну позицију коју окупира, био посебно опасан и мало је фалило да постигне погодак.

Како је време одмицало, утакмица се све више разводњавала, комбинацијом лимитираности противника и задовољства резултатом Црвене звезде.

Међутим, у овим околностима и сасвим у несагласју са током меча, екипа Владана Милојевића постигла је други гол. Бранко Јовичић је искористио динамичку супериорност на левом боку и створио је себи прилику за „катбек" убацивање лопте пред гол противника. Овај простор је био добро попуњен фудбалерима домаћег тима, а онај који је лопту убацио у гол био је Славољуб Срнић.

Као што смо рекли, наредни противник Црвене звезде биће екипа Спарте из Прага, која као тим из квалитетније лиге и тим са далеко већим коефицијентом од српског састава такмичење почиње у трећем колу.

Први дуел овог потенцијално веома узбудљивог двомеча биће игран у Београду наредне седмице.