Реми тактички незреле Србије и дисциплинованог Велса

Србија – Велс 1:1. Србија није направила корак напред у свом походу на Мундијал у Русији, али захваљујући резултату на Авива стадиону у Даблину (Република Ирска – Аустрија 1:1) није направила ни корак уназад. Међутим, оно што мора да забрине све навијаче изабраног тима наше земље, а посебно оне који га воде и који у њему играју, јесу мањкавости и дефекти у игри – у све четири њене фазе – које су презентоване на стадиону "Рајко Митић".

Тренери, они мало прогресивнији (углавном Шпанци или Латиноамериканци), кажу да су базичне формације неважне. Бројеви телефона, каже Пеп Гвардиола. Они своје тимове описују у геометријским облицима, гледајући микро и макроструктуру (простор међусобне помоћи и простор сарадње су два стриктно техничка термина), они виде колико троуглова и ромбова има њихов тим у нападу, да ли играчи стоје у једној или више вертикалних и хоризонталних линија, колико играча у односу на позицију лопте напада простор између линија противника, колико њих у њему стоји, навлачећи на себе пажњу директних чувара и тиме ослобађајући притиска саиграче у нижим слојевима напада...

Можда све ово просечном гледаоцу не значи превише, али је неопходно за структуру напада једног тима и тим на врхунском нивоу (или онај ко то жели да буде) ово мора да разуме. Србија жели на Мундијал и објективно није далеко да тај циљ и оствари, али, као што је показао и овај меч са Велсом, постоји много ствари које се могу/морају исправити како би "орлови" - индивидуални квалитет на страну - били конкурентнији у дуелима са најјачим тимовима планете који, надамо се, тек предстоје. Ово је напросто било преслабо и ни једну од четири фазе игре наш тим није контролисао колико би морао лидер квалификационе групе на свом стадиону.

Србија је имала проблем да пробије средњи и ниски блок Велшана, који је варирао између 5-4-1 и 5-3-2 облика, у зависности да ли је било агресивнијег притиска на носиоцу лопте. Приликом уласка у игру Србије, Велс је пунио половину нашег тима и тиме нас терао да шаљемо дуге лопте према Митровићу. То би створило борбу за другу лопту. Без обзира на исход првог дуела у ваздуху, сама густина коју су Велшани стварали у овом делу терена омогућавала им је да лако преузму посед.

Не чуди, стога, што су једине озбиљније ситуације пред голом Вејна Хенесија (ово "озбиљније" узмите са задршком) долазиле после прекида, углавном неспретно изведених помоћних игара (corner a la remoise, како се то зове у Француској, земљи где је кратки корнер и измишљен).

Славољуб Муслин је добро уочио да Велс, као углавном током читавог селекторовања Криса Колмана (који од пораза од Србије са 0:3 у квалификацијама за Мундијал 2014. године има само један пораз у квалификацијама разних врста - по осам победа и пораза), игра доста позиционо оријентисану одбрану, те да је стога најбољи начин компромитовати њихову компактност (посебно хоризонталну) натерати их да праве што већа померања са лоптом. Отуд је и Србија играла са доста дугих и полудугих лопти чији једини циљ је био промена угла напада, када је прималац додавања углавном био један од крилних бекова Србије, Кларов или Рукавина.

Велс је био доста стерилан у поседу, а на лопти су премало били Џо Ален и Алан Ремзи, у одсуству Бејла најважнији играчи овог састава. Фудбалер Реал Мадрида директно је био укључен у пет од осам голова у овом квалификационом циклусу (четири гола и асистенција), што јасно показује колико је фалио у српској престоници.

Но, серија несувислих потеза - прецизније, несувислих фаулова у зонама у којима је и сама помисао на прекршај озбиљна јерес - донела је пенал Велсу, који је шеретски извео Арон Ремзи и свом тиму донео предност. Фудбалер Арсенала је суделовао у пет од последњих шест мечева које је одиграо за тим домовине (два гола и три асистенције), што јасно показује опсег значаја који он и његова чувена утрчавања у дубину из друге линије имају, посебно док нема Бејла.

Оно што је посебно било занимљиво у игри Велса јесте улога Сема Воукса иза лопте. Нападач Барнлија је стално стајао на линији додавања између централног бека Србије (Матије Настасића) и једног од сајд бекова, дакле Бранислава Ивановића и Јагоша Вуковића. На тај начин је преполовљавао простор у коме је Србија могла да одржава континуирани посед, чинећи српске нападе додатно предвидивим.

Наставак меча донео је искључиво ниску зону Велса, као и Србију са више играча испред лопте. То је донело агресивнији, али не и сврсисходнији посед фудбалера у црвеним дресовима. У неколико наврата, посебно на левој страни, Србија је успела да створи нумеричку предност сарадњом Вуковића, Коларова и Костића, али центаршутеви овог последњег (а центаршутеви су по природи најмање ефикасан метод асистирања код погодака, о чему говоре на десетине студија рађених у развијенијим фудбалским културама) нису донели ударац у оквир гола противника. Нити било какав ударац, када смо код тога.

С друге стране, Велс је кроз два контранапада првог ритма (лопта одузета у првој трећини која из једног или два паса иде пред гол противника) стигао до, ако не прилика, онда барем веома опасних ситуација.

Отприлике на трећој четвртини утакмице, Славољуб Муслин је извео из игре Филипа Костића и убацио дебитанта Александра Пријовића. Са нападачем ПАОК-а, базични систем Србије постао је много више налик на 3-4-1-2, са Тадићем који је тада био и званично устоличен у централном делу терена, у којем иначе и дејствује чак и у 3-4-3 систему.

И успело је. Мање због некаквог изнебуха креираног нивоа игре, а више због тога што је последња линија Велса направила прву озбиљнију грешку на мечу. Лопта је стигла до Пријовића чија прва два додира нису била идеална, али је зато трећи био маестралан.

Подједнако добро је реаговао и Митровић, који је постигао још један погодак против Велшана у овом циклусу.

Велс је веома брзо одговорио, кроз комбинацију сјајне контроле Џоа Алена и још боље селекције решења омаленог бившег фудбалера Ливерпула. Одлична интервенција Стојковића, као и нешто оштрији угао одакле је упућен ударац, спречили су нови погодак гостију.

Србија је одговорила након првог центаршута Антонија Рукавине који је у казнени простор ушао на потребан начин, али је Митровић са друге стативе (чувени енглески POMO, Position of Maximum Opportunity) гађао поред стативе.

Србија је прва на табели са 12 бодова, колико има и Ирска, Велс је трећи са осам бодова, колико има и четвртопласирана Аустрија. Грузија је пета са три бода, а Молдавија на последњем месту има бод мање.

број коментара 59 пошаљи коментар
(понедељак, 12. јун 2017, 12:02)
anonymousdejan [нерегистровани]

Pa sad....

Igra vredi koliko i oni što su igrali! Manite se ćorava posla i traženja određenih igrača. Selektor je tu i preko njega se ne može. Nije ni Muslin glup da ne vidi da ima krš od ekipe,ali nema bolje. Liga nam je nikakva,igrači ne igraju standardno i to u trećerazrednim klubovima,golmani ne brane,.... Šta onda treba očekivati? Jednostavno loš kvalitet trenutno i to he to. Prolazile su i veće reprezentacije kroz te periode. Naravno mnogo brže se konsoliduju Francuzi,ali imaju tri redovna učesnika lige šampiona koji dođu daleko i osamdeset miliona stanovnika,pa imaju izbor,a mi osam miliona i po osamdeset miliona duga najboljih ekipa koji će prodati i onog što kosi travu ako budu mogli.

(понедељак, 12. јун 2017, 11:34)
Dile [нерегистровани]

Naslov

Nežnam kakav je to naslov i vaš zakljušak, kada to ne odgovara istini. Mislim da smo u svemu nadigrali Vels samo ne i u penalu. Hajde da kažemo da je penal postojao za njih a bio je i za nas. A da je bilo pravde bilo bi sve drugačije.

(понедељак, 12. јун 2017, 11:27)
anonymous [нерегистровани]

Utakmica Srb-Wels

Svaka cast za komentar, bio je penal cist kao dan samo sto mi uvek ne dobijemo ono zasluzimo kao i na svetskom prvenstvu u Juzn. Africi protiv Auetralije. Idemo napred

(понедељак, 12. јун 2017, 10:33)
anonymous [нерегистровани]

Увек иста прича

Сваки Србин је доктор фудбала ако није пала победа, аман људи трудили су се, организаија игре је лоша, али нико не може да им оспори да се нису трудили. Запитајте се ко сте ви да им продајете памет како се игра фудбал и колико воле или не воле своју земљу, шта сте ви учинили за ту земљу да си дајете то за право. То је само спорт, фудбал, небитна ствар.

(понедељак, 12. јун 2017, 10:21)
Милош Ј. Косовац [нерегистровани]

Лука Јефтовић је маестралан, зато ћу да га прочитам.

Још када се Муслин прихватио да ради са нашим некултурним ногометашима, или по енглеско-српском језику фудбалерима, баш овде сам написао да није у питању селектор, а Муслин није чудотворац па да буде бољи од многих пре њега. Напротив, слабије је од већине који су радили па замењени, јер нису знали нити могли да натерају наше ногометаше, фудбалере да раде свој посао. Јуче сам са скепсом одлучио да их гледам и одмах почео да их исмејавам, јер су били посматрачи док су противнички фубалери напорно радили на терену. Када је био принуђен наша бранич, на енглеско-српском голман, да изађе из шестнајстерца за да спашава ситуцију, одмах сам искључио телевизор и отишао на спавање. Једини пут је било када су сви игачи својски радили на трену када смо играли против Албаније у Тирани, јер су имали иста осећања после бруке наше држане безбедности када је слетео дрон са мапом Велике Албанјије. Високосвесни, тиме културни играчи какви су наши одбокаши доказују да ми имамо примтивне ногометаше.

(понедељак, 12. јун 2017, 09:53)
anonymous [нерегистровани]

Zaista

covek ne zna sta bi rekao,otkaad Srbije nema ni na jednom velikom fudbalskom turniru,da nije mogla bar da se formira i sastavi nova vrsta mladih i brzih igraca u formi koji mogu,hoce i zele da trce i da igraju za Srbiju bez kalkulisanja i svog uobrazenog ega. I koliko narod negoduje zbog toga i nase nepromenjive dosadne,zastarele,predvidive igre bez koncepta i discipline,neverovatno...Sta sad,kavalifikuju se,napale narod,onda odu na prvenstvo i obrukaju sve zajedno...strasno. Gde su npr.srpski igraci koi igraju u nemackim timovima,Jojic,Gacinovic,i drugi,oni bar imaju izvanrednu formu i tehnicki su uvezbani jer inace ne bi bili zaposleni kod Nemaca.Zasto su opet glavne perjanice oni koji su nas toliko puta debelo razocarali.A tek sad kad slusamo njihove izjave kao, dobro je da nisu izgubili,penal je kriv za sve i iz gresaka se uci...Ma bezi,bre,jel dosta vise!!! Znaju li uopste kako svi ostali igraju, kakav fudbal igra Afrika,kako zamisljate da se pojavite ...Neverovatno!

(понедељак, 12. јун 2017, 09:22)
anonymous [нерегистровани]

ZBOGOM NEKIMA

Možda ćemo da odemo na SP,ali pogledajmo se otvoreno u oči: Reprezentacija je slaba,igra nikakva,staromodna,tako se nije igralo ni u vreme prvopg Mondijala u Urugvaju, taktia - nula. Nije potrebno biti fudbalski stručnjak pa uočiti sve te slabosti o kojima govorim. Nekima ,poput Stojketa(koji nas je mnogo puta u prošlosti spasao) treba reći zbogom,jer sinoć je delovao kao ameter na poljani, jednostavno se zezao kod greške koja je izazvala potom penal.Muslin takodje staromodno vodi tim.Kažem, napred reprezentacija Srbije,ali ovo što vidimo u takmičenju po grupama ne uliva poverenje.Pa ni u jednoj utakmiocvi nismo odigrali onako evropski.

(понедељак, 12. јун 2017, 09:04)
anonymous [нерегистровани]

Katastrofa

Katastrofa, najblaže rečeno! Da ti se fudbal zgadi!

(понедељак, 12. јун 2017, 08:59)
Maxxanonymous [нерегистровани]

Headline

Jesu li oni imali neki trening uopste

(понедељак, 12. јун 2017, 08:58)
Zoran [нерегистровани]

Reprezentacija

Kada budemo imali pravog selektora(npr.Antic...),kada se napravi zdrava atmosfera u savezu kada se izgrade stadioni...Tada cemo imati i reprezentaciju,ali u pravom smislu reprezentaciju.Igrace imamo.