Милица Дабовић: Борићемо се - и Америка може да се победи!

"Довољно је што смо тамо, сама помисао, поготово мени као капитену. Поносна сам што сам део те приче и генерације која ће остати запамћена. Срећни смо што идемо у Рио, даћемо све од себе, борићемо се, па ко зна, можда се и Америка добије", рекла је Дабовићева новинарима.

Дабовићева је заједно са селекторком Марином Маљковић и саиграчицом Дајаном Бутулијом у Лиону угостила групу српских новинара, који су посетили Француску.

После сукоба Фибе и Евролиге око клупских такмичења појавила се могућност да Србија буде суспендована, па и да не игра на Олимпијским играма у Рио де Жанеиру.

"Није ми ни пало напамет, побићу све тамо у Фиби", рекла је Дабовићева уз осмех.

"Нисам размишљала о томе да постоји шанса да не одемо тамо, ван сваке памети ми је то. Није ми ни на крај памети, нисам се ни у једном тренутку уплашила да нећу отићи у Рио", додала је она.

Према њеним речима, Олимпијске игре су нови почетак.

"То је нови почетак. Имамо терет. Нормално је што смо се подигли на небо, али треба да се дебело спустимо на земљу", истакла је Милица Дабовић.
Како је рекла, срећна је због тога што је неколико година провела у Лиону, али жели да се врати у Србију.

"Једва чекам репрезентацију и да се вратим кући. Што сам старија, хвата ме већа носталгија. Опуштајуће је у репрезентацији, милина је радити са пријатељима", казала је Милица Дабовић.

Она је рекла да мора да буде задовољна сезоном у Лиону и да јој је много лакше јер је у том клубу са Маљковићевом и Бутулијом.

"Сезона је била јако тешка, Француска је једна од јачих лига у Европи. Олакшавајућа околност је то што је овде мала Србија, много је лакше од када је дошла Дајана него на почетку. Могло је боље, али било је тешко са цурама које немају жељу за победом попут нас. Код њих мањка борбе", рекла је она.

Дабовићева је рекла да су разлике између Француске и Србије драстичне и да ће јој значити искуство из те земље јер је ишла "из крајности у крајност".

"Ја се са своје 34 године бацам по терену, а оне гледају како поред њих пролази лопта. Код нас цуре гину и то нас је довело до златне медаље. Било би много лакше да и овде има тога. То је такав менталитет, њима није стало. Ту су, заштићене су као бели медведи, имају своју плату и мир, у својој су држави и зашто би се кидале... Али, и то неко искуство сам видела и срећна сам што нисам таква", рекла је Милица Дабовић.