Селектор и још неке приче

Оно што је (однедавни) потпредседник Фудбалског савеза Србије Саво Милошевић рекао у петак практично је значило да је репрезентација добила селектора на неодређено време. Милошевић, који је преузео одговорност за предлог новог селектора, признао је оно што се претпостављало: "Ћурчић је једини кандидат. Предложићу га на седници у уторак и очекујем да га Извршни одбор прихвати као селектора фудбалске репрезентације Србије."

Можда ће ово именовање проћи са најмање буке и најмање стреса јер се фудбалска јавност практично помирила са том одлуком која је у медијима најављивана још тренутка када је Дик Адвокат отишао. Али њене последице (позитивне или негативне) могу да буду веће него што се то у овом тренутку претпоставља. Има ту још неких „претпоставки".

Пре свега, у овом моменту је жртвована „млада" репрезентација Србије. Ћурчић је ту екипу одвео на Европско првенство које се следеће године одржава у Пољској. Шампионат се одржава само три дана после утакмице са Јерменијом и немогуће је да Ћурчић води обе селекције.

У овом тренутку не зна се ни Ћурчићев наследник. И оно што је интересантно, нигде се не помиње Љубинко Друловић. Друловић није поменут као прелазно решење ни после Адвокатовог одласка, иако је водио екипу на четири утакмице. То значи да Саво Милошевић, и ФСС немају поверење у Љубинка Друловића. У овом тренутку није јасно због чега.

Ако се гледају резултати, он није био лош освојивши титулу првака Европе за омладинце и изгубивши само утакмицу против Бразила.

Очигледно је да се људима у Савезу нешто не допада у начину на који Друловић ради. Али о чему се заправо ради, то је у овом тренутку непознато.

Друга ствар, читав стручни штаб „младе" репрезентације одлази у А тим. Ту лежи већа снага ове групе од претходника - Дика Адвоката и његових асистената.

Ћурчић има сталне сараднике у Банету Вукашиновићу, Срђану Васиљевићу и аналитичару Ненаду Цветковићу. Цветковић је врло занимљив јер је на инсистирање Сава Милошевића био прикључен и стручном штабу Љубинка Друловића када је екипа победила 2013. у Литванији.

Осим тога са екипом је, и даље, Александар Рогић, још један човек који слови за изузетног аналитичара, пре свега за игру у прекидима. Рогићево искуство је изузетно. Он је био члан стручног штаба Радомира Антића када је Србија отишла на Светско првенство у фудбалу. Такође, сарађивао је са Гораном Стевановићем када је „Плави" био селектор Гане. Рогић је прикључен Адвокатовом стручном штабу пред почетак квалификација а одлука да остане уз А тим говори да његов рад у Савезу изузетно цене.

У овом тренутку је нејасно да ли ће на својим позицијама остати и људи из пратећег дела стручног штаба о чему, незванично, такође размишљају у Савезу.

Наредна ствар која је битна у вези са променама на месту селектора тиче се Савеза. Када је реч о водећим људима, заиста је површно да се јавности није обратио председник Томислав Караџић, као ни генерални секретар Зоран Лаковић.

Они су предложили Адвоката за селектора и сносе одговорност за свој избор. Колико је Адвокат био добро решење говори и одлука да се тим неће поверити странцу. Што не мора да буде добра и паметна одлука. Можда донешена на основу лошег искуства са лошим селекторима?

О Адвокатовом раду већ је било речи када је Александар Митровић рекао: "Нисмо знали где да стојимо, како да се постављамо у одређеним деловима утакмице."

Та прича, али само међу играчима, била је актуелна још од прве утакмице са Француском. Већ после тог меча фудбалери су у разговору међу собом говорили како не знају коју идеју има Дик Адвокат.

Наравно, Адвокат је само последица али не би требало да се занемари и његова одговорност. То што је он џентлмен је свакако за поштовање, али што је његова фудбалска филозофија остала још у 70-им годинама прошлог века: "Свако има свог играча којег ће чувати када крену у напад." - је ипак разлог да и он сноси кривицу.

Испао је коректан што је опростио новац и то треба поштовати, понашао се као господин и из тога треба учити али није био довољно добар тренер и то треба рећи.

Сада се види колико је одуговлачење Савеза да именује сталног селектора после одласка Синише Михајловића била лоша и одлука која има изузетно лош утицај на тренутно стање.

Ћурчић је направио добар посао у мечу са Грчком, и незванично играчи су задовољни његовим радом. Али као што је речено, његови секунданти имају велики значај у том смислу.

Не би требало заборавити да је не тако давно председник Фудбалског савеза Србије Томислав Караџић критиковао Ћурчића због пораза у мечу са Италијом (од 2:0 до 2:3) и Кипром (пораз на гостовању са играчем више). И иста правила која би требало да важе за Адвоката требало би да важе и за Радована Ћурчића. Неоспорно је да он има идеју, да зна да припреми меч. Чак се може говорити да дели исте квалитете као и Дик Адвокат када се говори о понашању и стилу.

Али и о њему треба судити само на основу резултата. Јер, нажалост, у данашњем свету не побеђују добри и господа. Побеђују - победници. Ако су још прави људи, утолико боље.

Следећу утакмицу Србија игра 29. марта у Португалу.