„Макина гранде, макина роса“

Себ је био у свом уобичајеном „одушевљен-сам-и-то-јасно-показујем“ расположењу неколико секунди након што је прошао испод кариране заставе, украо П1 у квалификацијама свом клупском колеги и несвесно нам подарио горњи наслов који најбоље описује оно што гледамо на почетку 2018. године. Дупла победа на старту сезоне се можда и може оправдати одређеним сплетом околности у Аустралији и Бахреину, али после данашњих квалификација ствар постаје озбиљна.

Колико озбиљна?

Ферари није имао победу на квалификацијама у Кини још од 2004, што је последња година Шумијеве владавине и у свету Формуле 1 древна прошлост. Мерцедес је последњи пут суботом на овој стази некоме у леђа гледао још 2011. године, након чега је уследило шест година доминације незабележене на другим аутодромима ове ере. Поврх свега, уз температуру асфалта од само 15-ак степени, која је у последњих неколико година значајно фаворизовала Сребрне стреле, Скудерија на папиру данас није имала шта да тражи у Шангају. Бум! Први ред Фетел - Раиконен. Уз пола секунде предности у односу на актуелне шампионе! Тих пола секунде, на стази која највише одговара Мерцедесу, уз ниску температуру асфалта, имају већу специфичну тежину од Себових савршених 50 бодова из прве две трке. Зато што показују да ће без обзира на тип стазе, временске услове или гуму која се користи, Ферари чак и на квалификацијама бити ту, спреман да изазове доскора неприкосновене шампионе.

Фетел је у прва два викенда, поготово током петка и суботе, деловао рањиво у односу на Кимијеву новопронађену форму, али је зато недељом, када се освајају бодови, возио без грешке. У исто време, док многи сипају похвале на рачун онога што је на старту своје 15. сезоне показао Фераријев последњи шампион, када се загребе испод површине слика постаје мало другачија. У Мелбурну је Финац био доминантан у односу на Немца, али је свеједно, садејством различите тактике и тајминга изласка сигурносног возила на подијуму завршио два степеника испод клупског колеге. Бахреин је по својим карактеристикама, како стазе, тако и температуре асфалта, требало да донесе Кимију најбоље време на квалификацијама. Онда га је Себ надмашио у последњем покушају, Ботас на старту трке послао на трећу позицију, а Ферари свесно жртвовао пославши га на замену гума која је несрећног механичара коштала сломљене леве ноге а Раиконена одустајања. Коначно, у Шангају је Ледени доминирао до последње кривине последњег квалификационог круга, када је након два љубичаста сектора додао један тек жути, услед чега ће са само 87 хиљадитих делова секунде заостатка и у трећу трку ове године кренути са друге стартне позиције. Када се подвуче црта, многи виде бољег Раиконена него претходних сезона - и нису у криву - али ја видим 1) возача који и даље греши у одлучујућим тренуцима и 2) некога коме Ферари, ако буде у прилици, неће дозволити да Фетелу одузме ни један потенцијални бод. И ту мислим да Скудерија кардинално греши, јер ће им пут до титуле значајно олакшати мотивисани возач на другој страни гараже. Уколико поверује да му и даље није дозвољено да побеђује (а прошле године му је Ферари то директно ускратио у Монте Карлу и на Хунгарорингу), уз крај каријере који се неминовно ближи, Кими ће лако поново упасти у апатију која му је последњих година постала заштитни знак, чак толико да прети да засени блистави таленат којим нас је очарао у првој декади овог века. Математика ће се зато свести на следећу једначину: да ли Ферари више губи ако је мотивисани Кими испред Себа, или ако је демотивисани Кими иза Луиса и Валтерија? Моје скромно мишљење је да је за њих опасније ово друго.

Колико год јутрошњи исход болео, закључак да ће титула ове године (коначно?) напустити Брекли би био не само преурањен, већ и крајње потцењивачки према тиму који је током година наталожио толико квалитета на сваком нивоу својег битисања: и даље фантастичан аутомобил, четвороструки шампион за воланом, бриљантна струка у фабрици и искусан тим механичара, доказано квалитетан менаџмент, уз огромну подршку једног од највећих светских ауто брендова. Можда све то више није довољно за доминацију каквој смо присуствовали последњих сезона, али је сасвим достатно за сјајну сезону надмудривања два велика тима.

После предсезонских тестова је деловало да би у том миксу могао да се нађе и Ред Бул, али РБ14 за сада не исказује потенцијал који је био наговештен у Барселони. Макс данас јесте био само десетинку иза Мерцедеса, а недељом су момци из Милтон Кинза обично и бржи него суботом, али јасно је да им недостаје још пола корака да би равноправно ушли у борбу за врх. Максов банзаи напад на Хамилтона у Бахреину је подсетник шта би могли да гледамо када/ако тамо и стигну.

Колико је све отворено испод велике тројке најбоље показује невероватан податак да су после прве две трке бодове већ освајали сви тимови осим злосрећног Вилијамса. На трећој позицији у генералном пласману је тренутно Мекларен што би за све друге осим некада моћног тима био разлог за славље. Горди Вокинг је после вишегодишњег таворења евидентно изгубио таленат и без обзира што Алонсо мајсторски и даље извлачи из аутомобила више него што то МЦЛ33 објективно заслужује, довољно је погледати судбину другог великана из Гроува па се запитати да ли, а не само када ћемо Мекларен поново видети у борби за победе и титуле.

Рено је тамо где смо га отприлике и очекивали, Хас и даље показује да су најнепредвидљивији тим шампионата, док је јасно да се Форс Индија полако враћа. Торо Росо у Кини није потврдио сензацију из Бахреина, а Вилијамс је макар на данашњим квалификацијама зачеље поново препустио Зауберу, иако делује да до бодова неће скоро стићи.

Уз неизвесност као најбољи заједнички именитељ онога што смо на почетку 2018. године гледали, нема разлога да сумњамо да ће сутра бити ишта другачије.

број коментара 0 пошаљи коментар