Рукометну репрезентацију не сме да захвати "фудбалски" синдром

Након квалификационих утакмица за Европско првенство, на програм се враћају клупска рукометна такмичења. Једни се враћају домаћем шампионату, други ће играти Лигу шампиона. Али за два месеца, када дође нова рунда квалификација, циљ ће опет бити исти. То је довољно времена да се проуче све грешке како би се тај циљ остварио.

Откако је Ненад Перуничић преузео кормило националне селекције, једна ствар "пара уши". Играчи од којих се очекивало да ће "носити" екипу на Светском првенству и у овим квалификацијама нису се одазвали позиву да бране државне боје. О томе се често прича.

Не желимо да нам се оно што се дешава у репрезентацији у другим спортовима, нпр. фудбалу, деси и у рукомету. Ионако није у сјајном стању. Треба да се осврнемо на момке који су у селекцији и пружимо им пуну подршку у борби која им предстоји.

Реално стање је да Србија тренутно не може да се пореди са Хрватском. Традиција, али и пркос који нам је својствен, ипак, дају нам за право да то чинимо. Оно што се испушта из вида је да су и популарни "каубоји" имали период транзиције. Након генерације Ивана Балића, требало је неколико година да се екипа поново консолидује и врати на главну рукометну сцену.

На почетку синоћње утакмице, Домагоју Дувњаку је уручена награда за двестоту утакмицу у дресу репрезентације. Сви наши играчи треба да превале дуг пут да би стили до те тачке у каријери.

Пораз у Задру је био очекиван 

Што се тиче саме утакмице у Задру, на почетку је игра у нападу била течнија него у Београду. У неколико наврата виђене су лепе акције и шутеви бекова.

Али све што је лепо — кратко траје. Пропусти у одбрани и лошe организовани напади "красили" су српски тим до почетка другог полувремена.

Селектор Перуничић се неколико пута одлучио да голман изађе са терена како би ушао играч и тако били бројчано равноправни са противником у нападу. У тој ситуацији, екипа треба да има изграђен напад који ће да "прође". У супротном, то је гол препуштен противнику "на тацни".

Иако нисмо искористили тако организоване нападе, у Задру смо имали више среће него у Београду, јер Хрвати то нису искористили. Пораз би тада био још убедљивији.

Међутим, нису изостали атрактивни потези. Сарадња са пивотменом је функционисала док су Хрвати играли одбрану "5-1" и Пешић је то сјајно користио. "Цепелин" Воркапића за Сретеновића је једна од најлепших акција на утакмици. Цупара је на голу био веома успешан, уз два везана одбрањена пенала.

До 12. јуна и утакмице са Швајцарском у Новом Саду знаћемо ко је клупски шампион Европе, ко је освојио титулу у Суперлиги, а ко је на трону Бундеслиге. Српски репрезентативци ће бити растерећенији и моћи ће да нападну то жељено друго место у групи.

Континентални шампионат био би награда за сав труд који су "орлови" уложили, али и прилика да се прикажу у још бољем светлу.