Млади и треба да греше, јер старије немамо

"Опет незрелост и глупост младог играча." Чини се да је селектор рукометне репрезентације Србије Ненад Перуничић приликом ове изјаве остао недоречен. Можда је и читава репрезентација у ствари млад играч?

Просек година нашег састава је 26, а притом најстарији играч и повратник у сениорску репрезентацију, Иван Димитријевић, није провео ни секунд на паркету, осим на загревању. Водећи се само том ставком, Хрвати су већ од почетка били у предности. У постави су константно имали бар једног искусног играча који зна како да се носи са притиском неизвесног резултата и публике. За већину српских рукометаша ово је био први "балкански дерби", који је увек пун напетости, без обзира на квалитете екипа.

С друге стране, Перуничић је млад као и његови играчи, бар у улози селектора. Када наступи "смена генерација" у националном тиму, у било ком спорту, јавност ће ретко кад бити наклоњена томе и разумети да се промене не дешавају тако брзо. Зато млади рукометаши и млад селектор треба међусобно да се подржавају. У таквом периоду стручни штаб и играчи имају само једни друге. Речи изговорене након синоћњег исхода имаће велики утицај на играча, јер је критикован док је имао државни грб на грудима, а не клупски. А није га критиковао било ко, већ рукометна легенда.

Свака дебата након нерешене утакмице има исти лајтмотив — "шта би било кад би било?". Да је напад био дужи, да је боље организовано, да је раније затражен тајм-аут, данас бисмо читали о тријумфу једне селекције без изгледних шанси над рукометном велесилом коју предводи Домагој Дувњак.

Све грешке би се занемариле. Међутим, да су улоге биле замењене и да су хрватски рукометаши извојевали победу, још више "дрвља и камења" би се осуло по нашим репрезентативцима.

Млад играч, било то фигуративно или дословно, тек треба да се гради и овакве ситуације су веома значајне. У нашој репрезентацији млади и треба да греше, јер старије и немамо. Нису један напад и једна утакмица мерило зрелости, и Перуничић то зна. Имамо младог Дејана Милосављева, који је на голу Вардара заменио Арпада Штербика и због његових сјајних партија се не примећује изостанак бившег репрезентативца Југославије.

Лазар Кукић жели да врати Ла Риоху у Лигу шампиона после две године паузе и одлучно граби ка томе. За Владимира Цупару се отимају највећи клубови данашњице, док је Вукашин Воркапић други најбољи стрелац регуларног дела Суперлиге.

А они ће се тек показати. Као што и Перуничић на крају изјаве каже — морамо више да верујемо у неке ствари.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(петак, 12. апр 2019, 19:38) - Sale [нерегистровани]

Glupost

Glupost i nezrelost trenera,njegovom pogresnom taktikom izgubili smo utakmicu u zadnjih 5 minuta

(петак, 12. апр 2019, 18:12) - anonymous [нерегистровани]

golman ,golman

bez dobrog vratara na golu nema vrhunkih rezultata u ovom sportu.

(петак, 12. апр 2019, 16:33) - TXCoach2019. [нерегистровани]

Dobra rukometna utakmica,ali...

Dobro su nasi igraci igrali i borili se protiv favorizovanog protivnika,pa izvukli neresen rezultat. Na zalost, po svoj prilici to nece biti dovoljno da se srpski nacionalni tim kvalifikuje na evropsko rukometno prvenstvo 2020. Videli smo da u ovim kvalifikacijama svako svakog moze da pobedi u jednoj utakmici. Eto, mala,ali drska Crna Gora pobedi svetske i olimpijske prvake Dance,a Portugal "uze scalp" mocnim Francuzima. Moze li Srbija da pobedi Hrvatsku u Zadru (posto nema sta da izgubi) ? Moze,ali veoma tesko!
Selektor Perunicic treba da preuzme punu odgovornost,a ne da govori o "glupostima mladih igraca",koje je on,uzgred, izabrao i trenirao. Na primer, zasto je nepotrebno forsirao igru 7:6 ? Zasto uopste nije dao sansu Dimitrijevicu,a veoma malu sansu Krsmancicu ? Ima se utisak da je nas nacionalni trener u strahu,a trebalo bi da bude pun samopouzdanja. Srbija ima sijaset odlicnih profesionalnih igraca koji bi mogli u skoroj buducnosti da vode rukometnu Srbiju do medalja. Samo hrabro i odvazno do pobede !