Ненад Перуничић нови селектор рукометаша Србије

"Има пуно разлога за постављење Перуничића. Он је био члан генерације која је освојила три медаље на великим такмичењима. Више њих из те генерације је добило шансу и сада је прилика да је добије и Ненад. Дуго година је у Србији, ради седам година у Црвеној звезди, али и уз проблеме клуба који су нам свима познати. Као тренер се исклесао и очеличио", рекао је председник УО РСС, Божидар Ђурковић и додао:

"На новом смо почетку. Екипа која је играла бараж са Португалцима, уз попуну, кадете и јуниоре који долазе, има перспективу у наредне четири године. Ненад је компетентан, верујем у њега. Има вољу и жељу да се докаже. Уз помоћ и подршку Љубомира Обрадовића, саветодавну и координаторску, можемо добити једног доброг тренера", закључио је Ђурковић свој предлог који је усвојен једногласно.

Селектор женске репрезентације Србије, Љубомир Обрадовић, изабран је за координатора мушких репрезентативних селекција.

Управни одбор је донео одлуку да новчано награди Обрадовића награди за пласман мушке репрезентације Србије на Светско првенство у Немачку и Данску. Обрадовић је прихватио да води и мушку селекцију у јунској акцији која је резултирала пласманом на СП после шест година.

Такође, награђени су и стручни штабови кадетске и јуниорске репрезентације за пласмане на Светска првенства освајањем осмих места на Европским првенствима у Хрватској и Словенији, као и аналитичар националних селекција.

Биографија Перуничића

Рођен је првог маја 1971. године у Пљевљима.Богату играчку каријеру Перуничић је почео у Рудару из Пљевља, где је играо од 1984. до 1988.

Након тога је провео две године у Југовићу из Каћа, да би 1990. прешао у Црвену звезду чији је дрес носио три сезоне. У ПСЖ је отишао 1993, да би најблиставије тренутке провео у шпанској Елгориаги из Ируна, у којој је играо од 1994. до 1997. Са шпанским тимом освојио је и титулу ЕХФ Лиге шампиона 1995 и Куп победника Купова 1997. Од 1997. па до 2001. бранио је боје немачког Кила, са којим је освојио ЕХФ Куп. Из Кила прелази у Магдебург са којим је 2002. освојио своју другу титулу шампиона Европе и био најбољи стрелац сезоне у ЕХФ Лиги шампиона. Од 2004. до 2009. наступао је за немачки Валау-Масенхајм, мађарски Пик Сегед, Ал Ахли Доху, шпанску Барселону и Алхесирас. На завршетку богате каријере наступао је за Црвену звезду и подгоричку Будућност.

Са репрезентацијом за коју је играо 141 пут освојио је две бронзе, на ЕП 1996. у Шпанији и на СП 1999. у Египту. На Олимпијским играма 2000. у Сиднеју је био четврти.

Тренер Црвене звезде постао је 2011. године, са којом је освојио Куп Србије и Супер Куп Србије.