Подвиг дечака из Јаше Томића – љубав према рукомету јача од свега

Најчешће се у историји спорта памте подвизи, узбуђења, велики преокрети и успеси. Техника, тактика, рад – све се то учи још од малих ногу како би се постигли врхунски резултати. Међутим, најбољи постану они који остану посвећени тренингу, спорту, екипи, упркос свему. Шесторица дечака из Јаше Томића, пограничног места у општини Сечањ, подручја које је изнедрило велике рукометне асове, већ су постигли велики успех и на добром су путу да се тим асовима придруже.

За недељу 22. април био је заказан турнир М-14 у Сенти. Један по један играч РК „Раднички“ из Јаше Томића је због повреде испадао из строја, а неки су ишли на екскурзију. Ноћ уочи турнира на списку је остало само шест момака: Миросав Варга, Борис Гуран, Вукашин Николић, Никола Ђаковачки, Далибор Молнар и Јован Богдановић. Недовољно за једну поставу а не за такмичарску екипу.

Међутим, то није био крај њиховим невољама. Њихов тренер тај дан није могао да изостане са посла. Трудио се до краја да се придружи екипи, али није успео и обавестио је момке да „у борбу морају сами“, наведено је на Фејсбук профилу Рукометног савеза Војводине.

У таквим околностима, велика већина играча би одустала, међутим, нико од поменуте шесторице дечака се није двоумио. Пошли су на турнир у договорено време заједно са екипом РК „Херцеговина“ из Сечња, а родитељи и људи из руководства клуба су замолили Филипа Зупца из сечањске екипе да пази на њих и да им се нађе ако им нешто затреба.

На неки начин, тих шест момака је већ победило јер су показали жељу за игром и љубав према спорту који је некад био понос наше земље и који је бележио велике резултате. Међутим, то није крај приче.

Малена експедиција РК „Раднички“ стигла је у Сенту, где је у 10.40 почињала њихова прва утакмица против екипе домаћина турнира. Делегат утакмице је, видевши ситуацију, понудио да им се придруже играчи неке друге екипе, да би се утакмица одиграла, али би у том случају била регистрована службеним резултатом. Капитен екипе је одговорио: „Хвала, не треба нам нико. Победићемо их нас шесторица!"

Деловало је да су момци заиста веровали у речи свог капитена, међутим, утакмица није кренула најбоље за екипу из Јаше Томића. На полувремену су губили са 5:4, али ипак, уз велику енергију, у другом полувремену дешава се преокрет. РК „Раднички“ је на крају победио убедљиво резултатом 12:7.

Многи би рекли – једна утакмица, догодило се чудо какво се дешава једном у сто година, екипа из Сенте се опустила и слично...

Међутим, на последњој утакмици турнира поновила се прича. Иста шесторка побеђује екипу „Обилића“ из Новог Кнежевца са 22:18, тек да покажу да њихови резултати нису случајност.

Рукометни савез Војводине је поделио ову невероватну причу уз коментар: „Неким њиховим вршњацима је компликовано и да оду на тренинг када пада киша, али за ове борце не постоје границе када је рукомет у питању! Капа доле, јунаци!"

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 23. април 2024.
10° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво