Како помоћи српском рукомету

Положај рукомета у Србији је незавидан, статус у медијима на ниском нивоу о чему је можда најбоље посведочио податак да је Србија једна од двадесетак земаља у којој није било преноса недавно завршеног Светског првенства на коме је оборен рекорд у посећености са 540.000 гледалаца, истакнуто је између осталог.

"И да сам се вратио у српски рукомет, а нисам и нећу, мене не би интересовала А репрезентација. Занимало би ме шта се десило са Дубочицом, Пролетером, Црвенком... и да ли Савез или Министарство може да набави 10.000 лопти које би поделили основним школама. Или, да се у сваком граду нађе бар по један или два наставника физичког, које би финансирао Савез, који би у школама форсирали рукомет као спорт, да га омасовимо. Стално се размишља да ако се не пласирамо на наредно велико такмичење да ће се десити смак света. Није тачно, код нас је смак света већ наступио" констатовао је Вујовић.

Професор на Факултету за спорт Универзитета Унион "Никола Тесла" доц. др Урош Митровић представио је студију случаја којом је приказан однос који су медији градили према домаћем рукомету у бившој Југославији у поређењу са темама које преовладавају у савременим српским медијима. Закључак је да је рукомет у медијима данас углавном заступљен кроз критику, негативизам и сензационализам што никако не доприноси његовој популарности.

Такође, рад је садржао и предлоге како рукомет може поново да буде међу омиљеним спротовима у јавности и медијима.

Трибини је уз председника Удружења спортских новинара Србије Предрага Милинковића, присуствовао и председник Рукометног савеза Србије Божидар Ђурковић који је похвалио иницијативу за одржавање оваквих скупова.