Ћурковић: имамо снаге и за сам врх

"Када би се направила паралела између броја држављана једне земље и броја спортиста који су испунуили олимпијску норму и овог часа су у Пекингу онда би, уверен сам, Србија била у врху такве табеле. Дакле, бројем оних који су доказали да припадају светској спортској елити веома сам задовољан, очекујем да ћемо се и резултатима потврдити. Имамо снаге и за сам врх".

Први председник ОКС после Светомира Ђукића и лидер кровне спортске институције у Србији нагласио је да нас од поузданог одговора где је наша позиција у светској олимпијској породици деле само три седмице, током којих ће на борилиштима кинеске престонице "свакоме припасти заслужено место".

Олимпијске игре су, како је нагласио, место динамичног догађања и наша делегација, први пут после 96 година под именом Србија, од 8. до 24. августа у Пекингу планира низ сусрета са значајним личностима олимпијског покрета.

"Сигуран сам да ћемо се из Кине вратити са већим бројем начелних договора, које ћемо убрзо после Игара и конкретизовати чврстим програмом сарадње", тврди Ћурковић.

Председник ОКС је подсетио да је у протеклом периоду наше државно вођство спорт веома уважавало и дало му значајно место, а да су улагања била у складу са могућностима.

"Знали смо да оценимо које су објективне могућности, па су и наши захтеви били реално одмерени. Чињеница је да припремама за Пекинг нису на руку ишла одређена дешавања у нашем друштву, имали смо и низ унутрашњих потреса у Олимпијском комитету који су озбиљно претили интересима нашег спорта. Срећом, све се добро завршило, успели смо да вратимо поверење јавности и то је најважније".

Ћурковић је као најјачу карику у ланцу српског олимпијског спорта од Атине до Пекинга навео чињеницу да су се представници нашег националног олимијског комитета, упркос упорном настојању једног дела руководства да се произведе узајамно неповерење, ипак сабрали и вратили интересима спорта, а све појединачне способности усмерили као правом циљу.

"Способности чланова Председништва Олимпијског комитета Србије су огромне. Доказали смо вишедеценијско искрено друштвено и професионално припадање спорту, имамо велики међународни углед, а спортска прошлост се у збиру мери хиљадама наступа за национални тим. То је један импозантан потенцијал који, природно, мора да да добар резултат када је у питању заједнички циљ".

Лидер ОКС, који је као члан фудбалске репрезентације био актер Игара у Токију 1964. године, а као спортски функционер сведок је и учесник дешавања унутар светског олимијског покрета, сматра да је Међународни олимпијски комитет годинама бележио успехе са којима се не могу мерити постигнућа било које међународне спортске организације.

"У основи тог успеха лежи доследност МОК-а принципима и његова независност. Још је отац модерног олимпизма, Пјер де Кубертен, говорио о независности као темељу те организације и наглашавао да њени чланови не треба да буду делегати земаља чланица, већ амбасадори МОК-а у појединим земљама".

Тако је, како је додао, МОК изборио неприкосновени ауторитет, а његове одлуке су беспоговорне и онда када су имале отпоре и у најјачим земљама. Уведена су такмичења жена на играма, изједначена су социјална порекла такмичара, вере, нације, расе, укинуто је нелогично подвајање аматера и професионалаца, што је резултирало да игре буду "одмеравање заиста најбољих".

"Међународни олимијски комитет данас је моћан центар са огромним приходима и резервама које се прегледно троше и помажу равномернијем развоју спорта у целом свету. Увек се борио за високу моралност и вредности чисте борбе. Данас је то борба против допинга, као нејнеморалније и најразорније појаве у здравом и часном одмеравању снага на спортским борилиштима."

Ћурковић је нагласио да је МОК постигао једну "готово немогућу ствар", парафразирајући  скорашњу изјаву председника те институције Жака Рога да Олимпијске игре "иду у корак са временом, али ничим не угрожавју традицију дугу 112 година", оценивши да је "то склад готово невероватних ствари".

Како су Олимпијске игре напредовале председник ОКС је илустровао следећим подацима: на првим играма модерног доба, у Атини 1896. године, учествовало је 13 земаља (285 спортиста), на 9. Играма у Амстердаму 1928. 46 држава (3.015), на 19. Играма (Мексико, 1968) 113 земаља (6.059), док ће на 29. Играма у Пекингу бити 200 нација (10.500спортиста).

"На тај начин Олимпијске игре постале су најмаркантније окупљање човечанства, на коме се као на длану чита снага свих учесника. Због тога у Пекинг долазе и најбољи тенисери света Роџер Федерер, Рафаел Надал, Новак Ђоковић, Ана Ивановић, Јелена Јанковић, зато чезну да дођу и фудбалери Роналдињо, Лионел Меси, најпознатији кошаркаши света... Олимпијско ордење је сјајније од свих других. А све је то резултат рада, мудрости, искуства, вештине и доследности Међународног олимпијског комитета".

Олимпијске игре у Пекингу биће одржане под слоганом "Један свет - један сан", а како каже Ћурковић "има ли лепшег сна од једног света од кога смо, нажалост, далеко, али смо му на Играма најближи".

"Мој олимпијски сан траје већ данима и ноћима. Његовом остварењу искрено се надам и верујем да није нереалан", поручио је Ћурковић.