Романа Царан – девојка са стотину интересовања

Било је то 1996. и потом је освојила још једну... Ове године је победила на престижном турниру „Меморијал Љубомир Савић" у Београду и освојила екипно сребро у дисциплини мач са својим клубом Омладинац на Шампионату Србије.

Романа Царан је државна рекодерка у стреличарству компаунд стилом (лукови са точкићима) са 605 кругова и власница бронзане медаље на Шампионату Србије у дворани ове године у Врњачкој бањи. Члан је клуба „НС 2002".

Романа Царан је и чланица новог клуба америчког фудбала „Војвоткиње" из Новог Сада. Придружиле са Тамари Симић, некадашњој перспективној тенисерки из кампа Николе Пилића, Ерики Рафарарано коју од милошете зову „Соса са Мадагаскара" и са још неколико девојака, које се не боје изазова, обукла „оклоп".

Романа Царан се спрема да ових дана изведе са другом из стреличарског клуба који је тренира и скок падобраном.

Романа Царан је дипломирала режију и њен 27-минутни дипломски рад „Банана и шаргарепе" из 2005. и данас заузима култно место међу љубитељима овог филмског израза. Била је помоћник режисера Ивана Живковића у такође сјајно примљеном филму „Хадерсфилд". Сарађивала је и на филмовима „Четврти човек", „Т.Т синдром", „Мала ноћна музика", „Ствар срца".

Романа Царан је и аутор десетак веома запажених спотова. За Балканско првенство у мачевању у Зрењанину 2008. урадила је изванредан спот, а на „Ју тјубу" се врти њен спот за песму „Новчана накнада" групе „Тотална деструкција". Каже да јој је ипак најмилији спот за нумеру „Лопови и жаце" групе „Атесит реп".

Романа Царан је и глумица. Играла је у неколико веома успешних представа у академским позориштима: „Цирко мортале", „Нос", „Час веронауке", „Живи глумци".

Романа Царан и нацртала је легендарног „јагањца" за „Фанзин цегер".

Романа Царан успешно црта и на мајицама. Тренутно живи и ради у Новом Саду...

Има ли још нешто да се дода о Романи Царан? Ево шта она каже:

"Енергије имам на претек, времена ми недостаје. Да дан дуже траје, испунила бих га са још интересантних ствари. Са посла идем на један тренинг, па на други. Дружење са пријатељима и добрим људима ми помаже да напуним батерије. Тренутно ми највише прија стреличарство, опушта ме и одмара..Али, мачевање ће увек бити моја прва и највећа љубав. У њему сам највише и постигла. Никада нисам бројала титуле, а недавно ми се срушила, под теретом пехара и медаља, полица у стану. Неки тофеји су се и полупали" ...

У интервјуу је рекла да је у мачевање ушла „из ината" 1988. Тренер је притискао њеног брата да почне да тренира, а Роману је, у шали, игнорисао. Зато је почела да тренира и брзо схватила да ако хоће да успе, јер је (како каже) била ситна и жгољава, мора много да ради. Та спортска самодисиплина, рад и само рад, краси је и данас.

"У стреличарство сам дошла на наговор мог доброг друга из мачевалачког клуба Омладинац Рашка Мићића, репрезентативца и освајача државних титула који је први почео да гађа луком и стрелом. У Новом Саду постоји одличан стреличарски клуб „НС 2002" са добрим друштвом и то ме је привукло. За веома кратко време сам напредовала, нашла сам се у том спорту и резултати су за сада веома добри. Прешла сам са олимпик стила на компаунд, до пре неколико месеци нисам могла да натегнем лук како ваља, а сада сам државна рекордерка. Осећам да могу да будем успешна у оба спорта. У америчком фудбалу бићу вајлд рисивер, а то је за мене ново искуство и изазов да се огледам, после два индивидуална спорта, и у екипном" ...

И, на крају констатација: Романа Царан је пошла путем којим ретко ко данас крене, да у времену када су се људи одљудили и изгубили у електонским мрежама, изграде себе као ренесансног човека, жељног да стално истражује и открива свет око себе, у себи и у људима са којима се дружи. Можда је то и најважнија порука из њеног огромног дијапазона интересовања: да је битно проводити са људима, сво време које ти стоји на располагању.